Policijski glasnik

ВРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 223

пресуде нити могућност њенога извршења у опште, а поверилац међутим, по § 404. грађ. суд. пост. има права на попис ствари несумњиве вредности; 3. У § 23. грађ. суд. поступка, којп говори о таксама, које се наплаћују код онштинских судова по разним споровима, није прописана такса и за парнице где сс вредност не може одредити која би одговарала оној из т. 209. закона о таксама. која се наплаћује код првостепених судова. Према томе, општински судови могу наплаћивати ону таксу из т. б. и г. § 23. грађ. суд. пост. а другу не, и 4. За сточне пасоше прописана је такса у тачци 101. нод а, б и в. зак. о таксама, а она је обележена и на самим пасошима. Сем ове обележене таксе и вредности бланкета, не сме сс наплаћивати никаква друга такса. Вредност бланкета таксира Државна II 1тампарија. III. Суд општине трњанске у срезу моравском, актом својим од I. јуна ове год. Бр. 890 пита : Милан Милетић, тежак из Трњана ове општине, продао је једну своју њиву иостојеКу у атару оиштине бобовишке среза алексиначког истог округа и сад хо..е да купцу изда тапију, чега ради потребно'му је уверсње по пропису §. 471. т. II. а. б и в. грађ. суд. пост. Но како продавац Милан у атару своје — ове општине нема доволтно земље по закону, на да може добити уверење по поменутом законском пропису, он је поднео уверење суда опнггине бобовишке, по коме кад му се урачуна она земља коју има у атару ове општине, има довољно земље по закону преко отуђујућег имања. И на основу уверења суда иоменуте општине бобовишке, иродавац тражи да му суд ово - општински изда једно.— опште уверење у коме да урачуна и обухвати и земљу коју има у атару општине бобовишке, саобразио пропису §471. тач. 11. а. б и в. реченог закона. Но како продавац Милан има земље у две општине, то му суд овај Није смео издаги тражено опште уверење о целокупном иростору земље из обе општине а из ових разлога: а. Кад би се суд ово - општински у своме уверењу ограничио т. ј. позвао и на уверење суда општине бобовишке, онда то уверење не би потврдила среска полицијска власт, јер би се оио косило наређењу тач. 11. иод 6 § 471. гра1). суд. поступка, а да се пак суд овај не ограничи у свом уверењу већ да то ћутке пређе, могло би се то уверење сматрати за лажно, јер се из њега не би видело одкуда и са којом земљом продавац има довољно земље, и искусиле би се законске последице. За то се суд ово-општински обраћа томе уредништву с молбом за шире објашњење и поуку духа тач. 11 под а и б. § 471. грађ. суд. пост. и одговор: Да ли ово-општински суд треба продавцу Милану издати уверење по тач. 11.

а и б. само о оном земљишту које има у атару ове општине , а за остало земљиште у атару оппггине бобовишке да тражи засебно уверење по истом законском пропису, или може, и да ли би било правилно и пс5 закону да му ово-општински суд на основу уверења суда општине бобовигнке изда једно — опште уверење о целокупном простору земље у коме би се обухватила и она земља у општини бобовишкој, у које би се уверење наравно суд ограничио, и треба ли то уверење да потврди и среска полицијска власт и како би се ова уверила о његовој истинитости по тач. 11. иод 6. реч. зак. — На ово питање одговарамо: Општински судови могу издавати уверења само о ономе, о чему су они непосредно уверени или се могу уверити. Овакво схватањо и поступање одговарало би чл. 97. тач. 4. зак. о општинама. Према томе тај суд не би могао издати уверење Милану да он има довољно земље по закону, наслањајући то своје тврђење на уверење општине бобовишке. Једино правилно поступање у овој ствари било би то, да Милан узме уверење и од општине бобовишке и од трњанске о количипи свога имања, па ће вл'асти при потврди таиије срачунати и из једног и другог уверења, и видети: има ли домољно земље или пе. Полицијска власт не може одроћи потврду ових уверења, као што претпоставља тај суд јер за то не би имала законских разлога, ако су та уверења само тачпа и истинита.

ИЗ СТРАН0Г СВЕТА

Кретане криминалитета у Белгији. 11осле сталног увећавања у времену од 1899. до 1902. године криминалитет у Белгији знатно се смањио у 1903. години. Број осуђених лица, који је у 1899 год. износио 53.508 , а у 1902. години 57 808, снао је у 1903. год. на 55.30 4. Интересантно је, да се ово опадање криминалитета односи само на лица са првом осудом, док је број повратника остао сталан. Исто је овако и са бројем осуђених жена, који је у год. 1899. износио 241; у 1901. год. 232; у 1902. години 239 и 1903. години 238 на 1000 осуђеника. На 10.000 становника долазило је осуђених: у години 1899 људи /22 и жена 39, а у год. 1903 људи 123 и жена 38. Највећи број казнимих дела извршеп је у добу између 21 до 25 год. код људи, а изме1>у 25—30 код жена. Настава у аргентиноким казненим заВОДИМа. Да би се што више утицало на моралну страну осуђеника, у затворима аргентинске републике организована је за њих нарочита настава, која обухвата: 1. читање, писање, граматику, морал и историју; 2. аритметику, геограФију и природне науке, и 3. калиграФију, дактилограФију, индустрију и агрикултуру. Наставу ову изводе нарочити учитељи и теориј-

ски и практично, а с времена на време држе се и верске конФеренције. Декрет, којим је све ово створено. пропраћен је нарочитим уводом, у коме се истиче, да се свака душа може препородити читањем и науком; да су злочинци незналице, и да их с тога треба поучити. Узроци убиотава у француској. На питање једног новинара о узроцима умножавању злочина, а нарочито убистава у Француској, чувени проФесор антрополошке школе Мануврије одговорио је: —■ Злочин у ствари није ништа друго до поремећај односа између потреба које има свака индивиду-а и законскихсредстава помоћу којих се ове потребе задовољавају. У колико потребе ове расту, у толико и жеља за њиховим задовољењем постаје већа, а употреба законских средства мања. — Ово је општа слика, која за вас потребује нарочитог објашњења. — Индустрија је дапас разрушила домаће огњиште; приморана да иде у Фабрику на рад, мати није у могућности да чува и надзирава своје доте које, растећи скоро без икаквог васпитања, постаје прво жртва скитница, затим крадљивац, а најзад и сам убица. Још у младим годинама оно се навикава на крчме, којс га опкољавају са свију страна. Сви наши злочинци махом су младн људи, доксу њихове жртве већином сгаре и нејаке жене, које увек имају; негпто мало уштођевине, а при том нису у отању да се брано. — То ће рећи, да данашње друштво има слабог изгледа на успех у оузбијању овог зла. — Са организацијом данашњег оистема производње, са бедном надницом људи и са безразложним идејама о независности жене, чија се вредноот цени по величини њене зараде, тешко је констатовати домаће огњиште. Али држава може много учинити васпитањем своје полиције, која треба да се стара само о јавној сигурности; да надзирава младе скитнице расадник злочинаца, и да смањује број крчми, које нас маме са свију страна. — Да ли су у Енглеској и осталим суседним земљама злочини тако исто чести, као и у Француској ? — Не. Убиства у Енглеској много су ређа из впше разлога. Прво је развијени народни осећај, који чини да сваки Енглез у своме земљаку љуби своју отаџбину, даље, они у опште имају много више респекта према животу ближњега и најзад, употреба алкохола много је мања но код нас. У Сједињеним Америчким Државама, Шведској и Норвешкој криминалитет се такође смањује, поглавито због сметњи које се чине потрошњи алкохола. У Италији више се врше злочини из страсти, али је Фамилијарни живот ипак бод.е очуван но у Француској, јер је индустрија мање развијена. По мишљењу Д-р Мануврија , криминалитет се може сузбити: развитком моралних иринцииа, ограниченом иотрош^ њом алкохола, иовратком жене домапем огњишту и бољом организацијом иолиције.