Policijski glasnik

ВРОЈ 7„ §§ 15 и 16 ПОДИДИЈСКЕ УРЕДБЕ (оиршетлк) * * * Услед неједнаког разумевања. и примењивања ових законских одредаба у Полицијској Уредби чему се. с обзиром на оно што смо изложили, не треба ни мало чудити, ствар је најзад дошла нред општу седницу Касационог Суда, и она је 24. априла 1904. год. под Вр. 3366. донела ову одлуку: 1. Да је првостепени суд, по изјављеиој жалби интересованог лица, надлежан само да расматра, оснажава, уништава и преиначава пресуде и решења општиноких и полицијских власти изречених по исгупним делима из III. чаоти казненог ааконика. 2. Да приостепени суд није еадлежан да рдсматра, оснажава, уништаћа и преиначава пресуде и решење општинских и полицијских власти изречених по иступима кажљивим по специјалним законима, него су за ову радњу надлежие оне административне власти, којимајетај посао поверен по истим законима, и 3. ОдноСно пресуда и решења општинских и полицијских власти, изречених по иступним делима ио казненом законику и по ком специјалном законику, није надлежан првостепени суд за расматрање, оснажавање, уништавање и преиначавање њихово, него оне административне власти, које су за тај рад по овим специјалним законима позване према правном начелу. да је специјални закон претежнији од општег, кад су они у сукобу.*) Изгледало је, да је питање о извиђању и пресуђивању иступа по специјалним законима, после ове одлуке, деФинитивно свршено, али је пракса противно тврдила. Оглашујући првостепене судове ненадлежним за расматрање пресуда и решења нолицијских и општинских власти, изречених по иступима, казнимим по специјалним законима, Каоациони Суд изгубио је из вида, да је са новим §§ 15. и 16. Полицијске Уредбе престала овака надлежност полицијских власти за расматрање, оснажавање или уништавање одлука нижих власти ио иступним делима, пошто је у новим изменама и допунама само реч о првостепеним судовима. Било је сасвим природно, што је услед овога у пракси наступио прави хаос, јер су претпоставл>ене полицијске власти, у недостатку специјалних поступака, пресуде и решења скоро за половину иступиих дела, која спадају у њихову надлежност, оснажавале и уништавале по старој редакцији §§ 15. и 16. Полицијске Уредбе, који су законски прописи, као што смо видели, поништени изменама и допунама од 17. јануара 1904. год. Што је још интересантније, ове пресуде и решења огла-

*) Одлука ова доиета је саједним гласом већине. Маљина је била мишљења, да су првостепени судови падлелши за расматрање, оснажаиање, уништавање и преииачавање свију одлука полиц. и општинских власти по иступним делима која се, у недостатку специјалног поступна, извиђају и пресуђују по ПоЈ)ицијској Уредби.

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

шавана су као извршна, у смислу старе редакције, но којој је » решење арвоаретаосгављене више власти извршно«. Став овај у новим изменама и лопунама гласи: „Одлука ирвостеиеног суда извршна је*. 11 а овајначин тачно се испунило оно, што смо још у 1904. год. предвиђали, а на име: да ће у пракси ностојати две Полицијске Уредбе: једна — нова — за првостепене судове и друга, — стара - за полицијске власти. Обе ове уредбе важиЛе су пуне две године, док најзад Државни Завет није учинио крај овој очигледној незаконитости. Ево како је то било : Ј.<.. В.... земљоделац из Врестовика, среза грочанског, кажњен је пресудом начелпика среза грочанског од 21. јула 1905. год. Вр. 7164. са тридесет динара новчане казне, у корист државне касе, због беоправног крчмења пића. Ову пресуду, по жалби осуђеног, одобрило ,је' и начелство округа београдског решењем својим од 31. јулапр. год. Вр 6261. Противу овог решења начелства, осуђени Ј.... изјавио је жалбу г. Министру Унутрашњих Дела, али је начелство ову његову жалбу одбацило из ових разлога: »Кривице, кажњиве по уредби о каФанама и механама, иступи су. Како у поменутој уредби није прописан поступак за извиђање, жалбе и оцене решења нижих властих, важи и за ове иступе као поступак. Полицијска Уредба. Према томе, кад је по § § 15. и 16. Полиц. Уредбе, за оцену пресуда и решења ниж,е власти, надлежна само једна виша власт, онда се аналого овоме, има узети, да је и за расматрање пресуде нач. ср. грочанског под Бр. 7164. надлежно само ово окружно начелство, и да је према томе решење ово окружног начелства под Бр. 6261. извршним постало, те ое и жалба жалиочева иа ово решење има одбацити као неумесна.« По жалби осуђеног Ј г. Министар Унутрашњих Дела одобрио је ово решење начелства на основу §10. устројства централне државне управе, али је Државни Савет, но жалби осуђеног, учинио ове примедбе: »Државни Јавет нашао је, да ожалбено решење не одговара закону, јер изменом §§ 15. и 16. Полицијске Уредбе од 17. јануара. 1904. год. ирестала је да важи ранија редакција ових ироииса законских на основу које је начелство округа београдског решењем својим од 13. августа 1905. год. Л'» 6577 узело, да је за оцену решења и пресуде ииже власти надлежна само претпостављена виша власт. Према овом Министар је погрешно ожалбеиим решењем одобрио поменуто решење начелства, из разлога у њему изложепих, већ расматрајући га по изјављеној жалби на основу § 10. устројсгва централне државне управе, требао је упутити начелство, да с обзиром на наведену измену § 15. и 16. Полицијске Уредбе, као и прописе механско-каФанске уредбе, донесе своје решење.« Господин Министар Унутрашњих Дела није се сложио са овим посм'атрањем Државног Савета, већ је дао противразлоге у којима се, у главноме, истиче ово:

(ЛТАНА 51 1. Одиста стара редакција §§ 15. и 16. Полицијске Уредбе не важи данас услед измена и допуна од 17. јануара 1904. г. али је и новом редакцијом одређена, само једна виша инстанција за оцену пресуда и решења нижих власти, а то је првостепени суд. 2. У уредби о механама и каФанама. није прописан поступак за извиђање и суђење кривица, казнимих по овим уредбама, као што овакав поступак није прописан ни по многим другим специјалним законима. Према томе. за извиђање иступа по специјалним законима у којима није пропиоан начин извиђања, суђења и подтгошења жалби, мора важити Полицијска Уредба, као општи поступак за извиђање иступних дела. 3. Кад прописи Полицијске Уредбе за, извиђање истуиа, казнимих по специјалним законима, у којима иоступак није прописан, важе у погледу извиђања, надлежности и иресуђења, онда је сасвим логично, да важе и оне њене одредбе, ко.је регулишу питање о жалбама, и 4. Ако би Државни Савет остао при своме посматрању, онда би скоро све иступне пресуде по специјалним законима биле илузорне, иошто би несумњиво застариле (§ 396. казненог закона) док би прошле све истанције које би, по мишљењу Државног Савета, биле надлежне за њихову оцену. Државни Савет није усвојио ове противразлоге г. Министра, већ је решењем својим од 12. јануара тек. год. Бр. 253. поништио ожалбено решење, скрећући у исто доба пажњу г. Министру да би, у смислу његових против разлога, требало допунити Полицијску Уредбу, или прописати нарочити поступак за извиђање или пресуђење иступа, казнимих по специјалним законима. Коментаришући детаљно Полицијску Уредбу у »Иолицијском Гласнику« за прошлу годину, завршили смо наше излагање овим речима: »После свега што смо до сад казали о постанку, развитку и вредности Полицијске Уредбе несумњиво је, да је потребно што пре приступити изради новог закона о поступку за, извиђање и пресуђење ис•гупних дела, и то не само оних из III части казненог законика, већ и свију осталих, за чије извиђање и пресуђење не постоји специјалан поступак, и који се с тога и данас извиђају и пресу1)ују по Полицијској Уредби. У овај нови закон могле би се, а и требало би, унети све оне одредбе из данашње Уредбе, које говоре о надлежности, жалбама и кривичним сведоцима. Одредбе о доказима морале би се се, у неколико, измепити, бар у погледу доказне вредности исказа полицијских служитеља. У иракси нису ни мало ретке злоупотребе са овом врстом доказа, и с тога је преко потребно да се она, ако не сасвим укине, а оно бар ограничи на мања иступна дела. Исто тако потребно је изменити, допунити и прецизирати одредбе о извршењу пресуда и издржању затвора, као и све остале одредбе, које до данас нису ни изрично ни нрећутно укинуте."