Policijski glasnik

ВћЈ.1 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53

каманрема категорији аокрађених ствари, ,од прилике онако исто, како смо поменули напред, говорећи о списковика. Листе иокра^ених стпари, које не спадају ни у једну од тих категорија, стављају се у једну општу. Код нас се, у опште, не води никаква евиденција о покрађеним стварима и вредностима. Расписивање, које полиција у таквим случајевима врши, није ни мало лрактично, јер се такви расписи одмах ло прочитању остављају у архив, те је полицијским чиНовницима немогућно, да памте њихову садрл-:ину, а са тим, и да могу са успехом контролисати и знати, да ли која ствар није раније била украђена и од кога. Вођењем оваквс контроле и код нас би се извесно открио знатан број крађа и превара. (свршиће ое) В. ЛазаревиК

ПРИВИДНА СМРТ И у науци и у уракси познати су случајеви аривидне смрти , т. ј. једног таквог човечијег стања, у коме се голим оком не примеКују никакви знаци живота, те изгледа да је дотична особа умрла, а међу тим она. се после кад краћег кад дужег времена, опет поврати и испољи све знаке живота. Често је бивало, да су болесници у таквом стању привидие смрти сахрањииани, те су тако после тек у гробу умирали, у очајничком сазнању да су живи сахрањени! Ко од нас иије чуо, како су ириликом раскопавања гробова нашли по неки леш или костур иотрбушке окренут, што значи да је дотични био жив сахраЊен. Такође наћи ћете у сваком селу код нас но неко лице, за које вам најозбиљнији људи причају како је једном »умирало«, па опет олшвило и т. д. И то су случајеви иривидне смрти, само што је срећом по дотичне особе, то стање код њих краће трајало, те нису доспели да буду сахрањени. Случајеви сахрањивања живих људи и сада су код нас нарочито врло могућни, јер се мртваци сахрањују по селима. а и по варошима редовно без лекарског прегледа и врло често истог дана када је смрт наступила. Са тога ће и полицијским и општинским властима, које су позване да се старају о личчој сигурности, а и нашој публици у опште, бити од користи један чланак Францускога научника Д-р Икара, који је он публиковао ових дана у 1759 броју часописа »1а Ка1иге (< од 9. II. 907. и којим се излаже, како се на један врло прост иачин можемо уверити и без лекара о смрти каквога лица. Тај чланак гласи: »Пре неколико дана у штамии се помињао случај да у Англему један ислужени подоФицир, по други пут, у мало није сахрањен жив. — Исти се догађај збио и у Безнеру. — Несреће овакве о пренагљеном сахрањивању и сувише лако долазе, с тога је корисно наћи томе лека,

ма да имамо посла са мртвачким отварима. Заиста, опасност привидне смрти није тако измишљена ствар, како неки мисле. Страховито помишљање па то, да се може жив сахранити или сналити, сасвим је умесно и оправдано искуством. Има, заиста, случајева, сасвим доказаних, који имају у себи научних потврда, и који стоје као непобитна истина на спрам оних који у то сумњају. Не можемо да излажемо овде многобројне појаве, које смо раније износили у разним нашим чланцима. Најстрожа контрола је врше :а при посматрању ових појава, које и нису све публиковане: оне су тако очигледно истините, да оне саме собом носе убеђење за оне, који у њих не верују. У трима посматрањима, смрт је била званично констатована, а те су се особе саме повратиле у живот управ у часу, када се, по извршеним Формалностима, спремало да их у гроб положе. Ми смо изузели из званичних књига и имамо у рукама уверења о смрти ових трију буди речено мртваца, ко.ји су морали да буду оглашени као аонов а у живот вра/гвни, и чије грађаноко стање носи назнаку о заблуди, чија су жртва требали бити. НеопхОдна је пОтреба уочити ово и потражити лека за, отклањање ове опасности. Начини за утврђење, да ли иостоји права или само привидна смрт, разни су ирема томе, да ли о смрти треба да се изјасни лекар или пак нека особа, која се не разуме у медецини. Оту-да један начин лекарски , а други оашти и сваком приступачан за утврђење праве смрти. Аекарски знак ираве смрти: ароба <;а флуоресцеином. — Овај знак се добија аробом са флуоресцеином и оснива се на неминовној циркулацији крви у свима случајевима привидне смрти, и на својству циркулационе крви да повлачи собом друге елементе. Састоји се у убризгавању нод кожу, или боље у једну подкожну вену, неколико кубних сантиметра алкалног раствора Флуоресцеина. Флуоресцеин је супстанција најаче обојена од свих других: њена бојадишућа моћ је толика, да се њена карактеристична зелена боја голим оком врло јасно да видети у раствору 1 на 45,000.000, што значи, да је дозољно један грам Флуоресцеина па да се њиме обоји 45.000 литараводе (флуоресцеин није отрован). Флуоресцеин, убризган у дози од два грама од прилике, у алкалном раствору, у свима случајевима привидне смрти брзо ће показати знак живота интензивно жутом обојеношћу коже и слузокоже, а нарочито дивном ззленом обојеношћу очију : уображени мртвац И.е иагледати као да има жутицу, и његово Г%е око добити чудан изглед, као да је красан смарагд усађен у очној дуаљи. Једино овом пробом са Флуоресцеином моћи ће лекар понајсигурније и понајлакше да констатује живот или смрт, па чак и онда кад буду случајеви привидне смрти везани са потпуним престанком циркулације крви, ова наша нроба не губи од своје важности. Сваки престанак циркулације може да буде кратковремени или дефинитивни; ако је деФинитивни,

привидна смрт наскоро постаје правом и то ће се испољити неразношењем убризганог Флуоресцеина, шТо се консгатује у различним моментима, кад год се усхте да се провери стање; акоје кратковремени, убризгани арепарат, пошто је остао на мес/гу, биће разнешен крвљу чим ова иочне да циркулише, а моменат поновне циркулације крви, ма колико да буде касан, никад неће моћи пасти доцније од двадесет и четири часа, који је рок и законодавац иредвидео да буде од смрти до сахране. У свима случајевима ирипидне смрти из ко.је се ирблази животу, утврдиће се ].)азношење Флуоресцеина, и овом простом оааском утврдићемо живот свакако пре него свима осталим начинима, који су до сада цењени и који би нам могли назначити поновно циркулисање крви. Да би се избегла свака заблуда, потребно је какво срество, којим би се стална конт.рола одржавала аутоматским начином и каквим очигледним истинским аааратом. Дакле, употреба Флуоресцеина јесте једно срество за контролу, које има у највећем степену сва ова својства: средство је за сталну и непрекидну цримену, пошто,се налази у самој особи тако да га, ова може однети собом и у гроб ; то је срество аутома.тско, пошто се ресултати јавл^ају сами собом, и оно је управо један истински апарат за посматрање, иошто је довољно само један иоглед бацити, па да се зна да ли има живота, или је права смрт. Честа експериментисања у неким лабараторијама осведочила су потпуиу важност ове нробе. Проблем о привидној смрти још инак нцје нотуно реШен употребом Флуоресцеина. Овај начин, заиста, по све посигуран и врло нрост, им,а рђаву страну ту, што га може да примени само лекар, а баш у одоутности лекара, у пољу и на селу нарочито, и има у главноме бојазни да не буде пренагљедог сахрањивања. Овде је дакле потребан не начин лекарски, већ какав начин оашти, помоћу кога би се свако лице, незнајући медицину, могло без муке да изјасни о правој смрти. Тај оашти знак ираве смрти јесте ароба са реакцијом сумаороводоничном. У одсутности лека])а, једини знак смрти ансолутно сигуран јесте )»аспадање у знатној мери. По невољи, овај се знак сувише касно јавља, и била би опасност по хигијену чекати на ову несумњиву маниФестацију; јавна безбедност не допушта да се тако далеко иде са овом пробом. Али распадање, у истини, није тако спор знак, како се обично мисли, и ми смо успели да покажемо, да се, много пре од очигледног распадања, производе гасови сумпорни, чије постојање кад се несумњиво утврди, означава праву смрт тако посигурно, као год и само распадање. Ови гасови сумпорни као производи раснадања леша, образују се нарочито и у велико.ј к-оличини у плућима, одакле избијају кроз носне дупље. Довољно ће бити дакле. у циљу прибављања дока?а о првој смрти, који ће се доказ сам собом прибавити, да метнемо у једну носну дупљу, или пред једну ноздрву, мало