Policijski glasnik

председник општине, или заступник општине, и 3. Да ди би овај суд био надлежан З а стављање забране и суђење, пошто се ово тиче општине. или ће ова бити у изузећу. Пошто ово није законодавац у закону о оскудним у храни прецизно определио, то суд моли уредништво за објашњење«. — На ово питање одговарамо: По чл. 7. закона о помоћи оскуднима у храни од 22. децембра 1904. године, сви они, који су узели од општине храну на зајам п тако постали њени дужници, били су дужни вратити ову и то: 1 /в У првој години по задужењу, у другој 2 / 6 и у трећој 3 /в са интереса. Кад они нису платили овај дуг у остављеном року, онда општински суд, на захтев оаштинског иуномоћника , има права да ставља забрану на кретност дужника, ако само сума дуга не прелази вредност 200 динара. Исто тако суд има права да доноси пресуде по тужби нуномоћника, осуђујући тужене и на пдаћање свију оних такса, које се у грађанским споровима наплаћују. Без пресуде се овај дуг не може наплаћивати и ако постоје обвезе о дугу, јер се он равна осталим приватним потраживањима општине, кад законом није друкчије наређено нити учињен изузетак. Суд није у изузећу, јер се он овде не јавља као некакав пуномоћник и преставник општине у погледу њених приватно-правних интереса, него као државна установа надлежна за суђење спорова до извесне вредности. При извршењу пресуда треба водити рачуна о наређењима § 471. грађ. суд. поступка, јер се ова позајмица не може уврстити у трошкове, о којима говори последњи став т. 4. а. § 471. грађ. суд. поступка, јер се иначе не би разумела помоћ, коју општина у оваквим случајевима чини својим суграђанима, кад им после за ту исту помоћ продајом целокупне имовине одузима могућност за живот. Овај одговор важи и за општину јаковљанску у орезу нишком, на питање њено од 11. јануара ове год. Бр. 26. II. Суд општине дубовске, актом својим Бр. 1539, пита: »Надзорна полицијска власт казнила је писара овога суда, што пије на време саставио спискове за процену стоке, као лице које је радило на истим списковима осмодневном платом. Кажњени писар био је тада млађи писар, и месечна плата била му је 45 динара, према буџету за ову годину. После ове изречене казне, овај је писар постављен за деловођу општинског са платом од 60 динара месечно. Среска власт, извршујући своју пре°УДУ> тражи осмодневну плату коју кажњено лице има сада. Моли се уредништо за објашњење: према којој ће се плати извршити пре-

суда — да ли према оној, коју је имао у времену изрицања казне, или овој, коју има сада приликом извршења пресуде?« — На ово питање одговарамо: Кад је пресуда изречена за време, докле је осуђени био млађи писар и имао плате само 45 динара, онда је предметом осуде могла бити само она плата, коју је тада имао, а никако она, коју он доцније може имати. Према томе, од њега се може наплатити само 12 динара на име казне и 2 дин. таксе и ништа више. Ово је, у осталом, било само собом јасно у тој мери, да је за чуђење што је полицијска власт и покушавала друкчију наплату. III. Суд општине планиничке, актом својим Бр. 1205, пита: Суд овај моли уредништво „Полиц. ГласникаД да му изволе објаснити ово питање : „Раја II. Милутиновић, кројач овд., молбом од 27. маја т. г. тражио је: да му суд овај одобри отварање дућана у овд. селу Планиници, пошто на то има права по II ставу чл. 2. зак. о .сеоским дућанима, — јер је село Планиница на средини између две варогаи — Зајечар и Бољевац — које имају 6 сати растојања једна од друге. к Пошто отварању дућана има места, али је по чл. 3. закона о сеоским дућаеима потребно решење и пристанак општинског збора, то је предња молба упућена одбору општинском на решење. Одбор општине планиничке у седници својој држаној 2-У1-908. год, узев у рад предњу молбу нашао је: 1. Да отварању дућана у овд. селу Планиници има места по II ставу чл. 2. зак. о сеоским дућанима, пошто је село Планиница на средини између вароши Зајечар и Бољевац које су на растојању (6) шест сати једна од друге; 2. Да је отварање дућана у овд. селу Планиници корисно по село и оцштину планиничку, јер ће од дућанџија по чл. 5. закона о изменама и допунама закона о сеоским дућанима од 25-Х-1870. год. општина планиничка имати знатне приходе од аренде, коју ће одбор утврдитп при решавању о отворању дућана, а имаће корист и држава јер ће наплаћивати порезу на дућане. На основу свега напред изложеног, одбор општине планиничке у интересу општине а по праву које му даје чл. 86. тач. 17. закона о општинама решењем овојим Бр. 854. Решио је: »Даопштински суд у законом року сазове општински збор коме да се овај предмет по чл. 3. закона о сеоским дућанима изнесе на решење, те да реши: пристаје ли на отварање дућана или не ? а одбор ће са своје стране поднети Формалан предлог. Ово решење одбора, суд оп. планиничке под 4-У1-1908. год. Бр. 854. на основу чл. 85. закона о општинама послао је на одобрење начелнику ср. бољевачког и он је исто ре^чењем својим од 10-У1-908. год. поништио — задржао од

извршења на основу чл. 152. зак. о општинама, налаз.ећи да није на закону основано а из разлога: »што по закону о сеоски.м дућанима чл. 2. нема услова да се отвори сеоски дућан у општини планпничкој, пошто иста општина, нпје удаљена од вароши 4 сахата, нити има теренских незгода, јер кроз општину пролази окружнп друм, подесан за саобраћај. Пошто је законим путем признато, да између ове две вароши има 6 сати растојања, а село Планиница налази се на средини између овпх. вароши, — то суд оп. планиничке налази: да по II ставу чл. 2. закона о сеоским дућанима има места отварању дућана у солу Планиници а то је корисно и по грађане овога села, јер не би морали ићи у вароши за ствар од 20 параизатакве ситнице дангубили по цео дан и потрошили по 3—-4 динара; па за то суд општице планиничке пита у редништво: 1. Има ли права село Планиница на отварање дућана, кад има услов из II става чл. 2. зак. о сеоским дућанима; 2. Да ли је законито предње решење среске власти, којим је задржато решење одбора ове општине о сазиву збора, за решење о отварању дућана, и 3. Ако није законито решење ср. власти и село Планипица има услова за отварање дућана, онда шта треба да уради суд п одбор ове општине, те да се могу отворити сеоски дућани у селу Планиници и тиме грађани дођу до својих, законом им датих права, кад среска власт намерно омета ову ствар, што се из досадање радње види? (< — На ово питање одговарамо: По члану 2. става другог, закона о сеоским дућанима, може се дозволити отварање дућана на средокраћи између двеју вароши или варошица, ако између ових има 6 сатн одстојања. Према овоме ако су Бољевац и Зајечар одиста удаљени 6 сати једно од другога и ако је Планиница на средокраћи, онда нема законских разлога који би спречавали отварање д^ћана у овоме месту, ако то дозволи збор у смислу чл. 3. истога закона. Међутим, како је среска власт задржала одлуку одборску од извршења то суду и одбору не остаје ништа друго, него да против ове одлуке изјави жалбу у смислу чл. 152., 171. и 172. закона о општинама, па ће се тим путем доћи до оцене умесности или неумесности одлуке среске власти.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т К Р Е Душан Остојић, пекарски радиик, нре неколпко дана извршио је крађу новца овоме газди Сими Боранијашевићу, пекару из Чачка, и по извршењу дела одмах побегао. Душан је родом из Моотара, отар 14 година, у дицу пдав, на себп има капут и прсдук од грао штоФа, беде пантадоне, на гдави сламни ше-