Policijski glasnik

ВРОЈ 43.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 3 39

ђ) Тоиографско и фотографско исиитивање места злочина: увиђај, скицирање плаиа, Фото1раФисање (метричка ФотограФија), откривање и Фиксирање видљивих и невидљивих трагова и отисака оруђа, ногу, ирстију, крви и т. д. е) Исиитивање леша и утврђивање идентитета неиознатих лешева; ж) Исиитивање и иоређење сумњивих и лажних докумената, банкнота, иечата и сва иолицијско-судск а вештачења у опште; з) Методично вођење истрага: прибирање података на месту злочина, лешу, предметима злочина, иомоћу сведоцаба, и личних о.'авештења; реконституисање сцене злочина; аналисање прикупљених података и Формирање хипотеза; испитивање окривљеног, и ј) Организација криминалне иолициЈе. Теоријско и: /чавање Полицијске Технике у теспој је вези са практичним радовима у нарочитим лабораторијумима, или боље рећи оно је немогућно без ових. Полицијско-технички лабораторијуми, по тврђењу др. Рајса, помоћници су полиције и суда, а задатак им је да иомоКу научних метода — међу којима фотографија заузима врло важно место — на месту извршеног злочина, аомоАу свог стручног иерсонала, изналазе и констатују све материјалне трагове који могу, услед иримене нацчних метода, довести до ироналаска кривца; даље: да идентификују творце злочина или ирестуиа иомоИу свију врста отисака; да откривају фалсификате и лажне модификације на документима свију врста и, најзад, да врше св а иолицијско-судска вештачења у циљу изналажења материјалне истине. Полицијско -технички лабораторијум у Лозани постоји јоги од 1892 г. и њиме, разуме се, управља д-р Рајс, као проФесор Полицијске Технике. Лабораторијум је потпуно модерно уређен и снабдевен свима потребним апаратима: фотографским (1 обичан и 1 Бертилонов метрички апарат за снимање места зточина и лешева, 1 за увеличавање, 1 за обична снимања, 1 за снимање докумената и I ручни), микроскоиом , за микрофотографију, стереоскоиију и аројекцију, и материјалом за откривање и Фиксирање свију врста отисака, међу којима су најделикатнији невидљиви отисци лрстију. Уз ово, разуме се, иду врло лепо уређен криминални музеум и сувремена стручна библиотека.

а то је скоро погрешно. Идентификовање по Бертилоновом систему никад се не врши ис мерама, већ на основу живих слика и особених знакова., а мере служе .само као помоћно средство за класифицирање исауњених картона. На практичну вредност и циљ Вертилоновог система апсолутно је без утицаја да ли ће ее картони у будуће класиФициратп по ангропометријским мерама или по отисцима прстију — штО у последње доба многи предлажу — или и по једнима п по другима што би, по мишљењу д-р Рајса, било најбоље и најсигурније. Опште је мишљење свију радника на пољу идентификације, да се ово питање дефинитивно расправи на једном међународном конгресу, и то ће по свој прилпци ускоро бити. Несумњиво је, међутим, да нова метода идентификације, или боље рећи класификације, не може бити без живих слика и описа помоћу особеиих знакова, а они су суштина Бергилоновог система.

Д-р Рајс је званични вештак (ексиерт) за кантон Во (Уаис1), и као такав излази на лице моста приликом сваког важнијег злочииа, испитује и констатује што је од користи по истрагу, па о свему подноси надлежној власти писмен рапорт, у коме излаже своје онсервације и, махом, означује правац истраге. Материјални трагови, откривени и фиксирани на месту извргиеног злочина (отисци ногу, прстију, оруђа и т. д.) испитују се и изучавчју у самом лабораторијуму, а резултат овог истраживања, који често доводи до идентиФиковања злочинца, саопштава се надлежпој власти у детаљном и мотивисаном рапорту, уз који се обично прилажу и потребне ФотограФије и микрофотографије, или у гипсу изливени отисци ногу и осталих трагова. Поред овога, а у својству званичног вештака, г. Рајс у своме лабораторијуму врши важнија полицијско-судска вештачења за целу Швајцгфску, а но некад и за иностранство (нарочито кад јс у питању вештачење лажних докумената и новчаница). Од овнх вештачења најобичнија су и најчешћа: упоређење и вештачење сумњивих или лажних рукописа лажних новчаница, печата и т. д.; вештачење експлозива, оружја и оруђа, испитивање крвних мрља, отровпих материја и тако даље.') У надлежност г. Рајса, као директора полицијско-техничког лабораторијума, спада још и индентиФиковање непознатих лешева, при коме се он служи својом сопственом методом да би лешу што више дао из лед живе личности. Као што се из свога види, радовп к'>ји се обављају у једном полицијско-техничком лабораторијуму веома су важни и разноврсни, те с тога захтевају, бар од шеФа лабораторијума, многобројна и специјална знања. Њихова практична корист међутим, пеоспорна је и, као таква, нарочито истакнута на веК поменутом туринском конгресу. Трошкови око инсталисања једног добро уређеног полицијско-техничког лабораторијума износе до 8000 динара. * * * Поред универзитета у Риму и Лозани Полицијска Техника предаје се, истина у мањем обиму, у нарочитим полицијским школама које, као што смо поменули, постоје готово у свима већим центрима, и које су се до сада показале као веома практичне и корисне. Тако се у Паризу, а у Бертилоновом одељењу за идентиФикацију већ годииама обучавају полицијски органи у систему иденгиФикације, а од 1908 год. у париској преФектури установљен је нарочити курс за млађе истражне органе. У Мадриду је нарочитим декретом установљена (1903 године) криминолошка г ) Од нарочитогје интереса једно вештачење помоћу живих слика, које је г. Рајс извршио прошле године, и у коме је, по позиву суда, испитивао сличност између једног малог детета и ванбрачног му оца. На основу детаљне анализе саставних делова лица, а нарочито уха, г. Рајс је констатовао велику релативну сличност између оца и детета. Вештачења ове природе још су нова и у пракси врло ретка, али им многи стручњаци проричу будућност.

школа у којој се, поред идентиФикације, изучава још Кривично Право, Криминологија, Криминална Антропологија ит.д. Специјална предавања за полицијске органе још постоје у Лондону, Петрограду, Берлину, Бечу, Букурешту, Копенхагену, Криотијанији, Стокхолму, Брислу, Лијежу, Њујорку, Аргентиии, Бразилији, Чили па, најзад, и у Цариграду. 1 ) Што се тиче личности, које треба да буду упознате са Полицијском Техником, ево шта о томе вели д-р Рајс: »То су, сасвим природно, на првом месту, специјални вештаци, који имају дужност да помажу истражну и полицијску власт у њиховим истрагама. . . . Извесни одељци Полицијске Технике, нарочито они о идентиФикацији и траговима, потребни су полицијским агентима, чија стручна спрема. парочито оних у служби сигурности, мора бити савршенија и потпунија ако желимо да у борби са злочинци.ма имамо успеха. Најзад, то су будуће судије. истражне суднје, па чак и адвокати, који ће имати нарочите користи од изуч^вања Полицијске Технике. Ми никако не претендујемо да од њих створимо специјалисте, способне за вештачења према свима правилима науке. али желимо да им покажемо свет који ће имати да суде, оитужују или бране у својим будућим каријерама. Ми ћемо их упознати са начином рада разних категорија злочинаца да би, још у самом почетку, знали пут којим треба ићи да би открили злочинца. Упознавајући се са разним методама за откривање ФалсиФиката, будући судија или истражни чиновник биће у стању да контролише рапорт вештака, кога је сам одредио да му открије материјалну истину, и знаће колику вредиост треба поклонити овом рапорту. Исто тако и адвокат имаће интереса да оцењује резоновање вештака специјалисте, а он ово неће моћи чинити ако не буде унознат са принципима научних метода вештачења у области Полицијске Технике. Судпје, истражни чиновници и адвокати на овај начин знаће кад треба да се обрате вештаку за помоћ и са колико изгледа на успех. Знања полицијске технике веома су корисна — ми чак велимо неопходно су потребна —- будућим људима од закона". 2 ) Као што је већ познато, од наших истражних полицијских органа не тражи се никаква стручна спрема, а до пре неколико година није се тражила ни најмања општа спрема. Са врло малим изузетком код нас се, нарочито у унутрашњости, иотраге још воде шаблонски и без икакве методе, а о каквој примени сувремене Полицијске Технике већ и да не говоримо. Не треба се, према овоме, ни мало чудити, што је од 20.000 најтежих кривичних дела (убиства, детоубиства, покушаји убиства, разбојништва, паљевине, злона-

1 ) Писац ових редака, бавећи се неколико дана у Цариграду марта месеца ове год. имао је прплике да лично прегледа тамошњу сталну полицијску школу, и био је необично изненађен њеним устројством и резултатима које је за кратко време постигла. 2 )1Јвз т61ћо(1ез 8С1еп1Шо^ез с1ап8 <1ез еп^иб(.е8 ји(Нс1а1геа е4 роПтегеа, 1906.