Policijski glasnik

СТРАНА 340

мерни поништаји туђих отвари и опасне крађе), колико их је извршено у времену од 1905. до 1909. год. закључно, прона^ено овега 9700, дакле мање од поиовине (48°/о). Кад ое, међутим, има у виду, да оу од овог броја пронађених криваца судови ослободили најмање једну трећину, онда излази да се код нас проналази и кажњава једва 30°/ 0 извршилаца најтежих злочина, а то је не само страшно ве^ и жалосно. Нећемо објашњавати шта ово значи — јер то и лајици знају али зато истичемо ову циору као најбољи доказ за наше тврђење: да је неопходно иотребно да се једном и код нас иочне ионлањати озбиљна. иажња стручном образовању истражних органа. и модерном уређењу службе јавне безбедности. Лозана, октобра 1910. год. Д. Ђ. АлимпиЋ

„АД1ИНИСТРАТИВНА УПОТРЕБА ОРУЖЈА ОРГАНА ЈАВНЕ БЕЗВЕДНОСТИ И ВОЈС^Е с нарочитим погледом на права Аустрије, Пруске, Средње Немачких Држава, Енглеске, Француске и Италије*. од Д-ра Аугуста Вилфлинга.

(НАСТАВАК) 1. На питање, да ли у свима случајевима казнимости отпора извргани орган треба да буде овлашћен на употребу оружја. ваља одговорити негативно; јер код оцењивања употребе оружја долази се на — административно-правним пр зписима регулисану — радњу извршнога органа противу онога који врши отпор, а код тога питања напротив па — оцењујући је казнено-правно — радњу онога ноји врши отиор према извршпоме органу. При испитивању одговара на питање, да ли је учињена употреба оружја била оправдана или не, истичу се две групе случајева. а) Отпор противу извесне службене радње био је забрањен. При том је свакако оправдана употреба оружја, ако су остали услови постојали, дакле да је извршни орган ради савлађивања отпора био овлашћен на употребу оружја. Ту ве одлучује, да ли је взвршни орган у погледу својства службене радње био добре намере или не. б) Отпор је био допуштен. При том никако не излази то, да је упогреба оружја била противуправна; она се шта више може оправдавати добром намером извршнога органа. Но и ако се у модерним казненим законицима ограничава само на кажњавање активнога отиора, а ироста неиослушност остаје некажњена, ипак има много случајева, у којима је казнимост из основа искључена, а уиотреба оружја доиуштена. Криминалисте сматрају да треба извинити казнимост просте непослушности или пасивног отпора баш за то, што је у тим случијевима за савлађивање непослушности довољна примена јачих физичких сила. Кад н. пр. сакупљена маса

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

света не послуша наредбу да се растури и остане стојеКи (држи се чисто паспвио) такво држање у већини позитивних закоиа прпчињава могућност употребе оружја, јер се у томо једва оме да сагледа злочип побуне. У осталом пак казнено-правно спорно питање, да ли п у колико тако звани пасивни отпор причињава злочин отпорности, са свим је незнатне вредности за оцену правичности административне употребе оружја. 2. Г1о правилу у нормама које се дотичу административне употребе оружја не налази се изрична правна квалиФикација отпора, за чије је савлађивање допуштена улотреба оружја; тако исто изрично није прописано, да припудна радња мора бити правна тужбена ради.а, али то произлази из саме природе службе која је поверена нзвршном органу. Према томе прокзлазе ови услови за правилну службену радњу у смислу права употребе оружја: а) извршни орган мора за принудну радњу да буде надлежан у погледу места и саме ствари; б) ко има принудну заповест да изврши не сме повредити апсолутну законску забрану; в) интервенција органа везана је при том за такве услове, чије објективне границе нису већ у закону повучене, чије је оцењивање остављено више одмерењу самога органа. У тим случајевима изви њава се заблуда у с/гварним условима, ако само није грубо нехатна. У сваком сдучају није допуштена употреба оружја, кад извршни орган свесно хоће принудво да изврши неосновану службену радњу, за ко.ју је он иначе но себи иадлежан у погледу места и саме ствари. Свакако, да Ке у таквим случајевима бити тешко прибавити доказа о томе, да је извршни орган неправилно поступао. Питање, у колико треба да буде ограничено слободно одмерење чиновника, не сме се мешати са питањем, да ли се он налазио у заблуди о условима употребе оружја. Заблуда органова може се односити на законом нормиране услове, и на такве случајеве, који по његовом сопственом одмерењу изгледају као услови за правичност. Превари ли се оргап у последњем, онда је радио у СФери одмеравања, и — због заблуде — оправдава се; није ли пак у заблуди, огреши лн се нпр. о које правило у свом одмерењу, ма да је био уверен о нецелисходности или неправилности своје радње, свакако да се не може оправдати за евентуалне последице своје радње (употреба оружја). 3. Према особаша које безве. Међу гледиштима о употреби оружја према, бегунцима оби^но су са свим различито сачињене норме које се тичу административне употребе оружја; тако је исто и у литератури. Нарочито су различите повластице ноједпних родова органа јавне безбедности. Те повластице имају само једну ствар заједничку, да је особа која бежи објекат употребе оружја,

ВРОЈ 4:!.

која у осталом на најразноврсније начине може бити иравно основана. У неким случајевима оправдане употребе оружја лежи у нужној одбраии или у савлађивању отпорности, н. пр. кад бегунац прети животу органа који га спроводи, или кад се силом хоће да истргне од страже и т. д. Изузимајући те разлоге оправдању употребе оружја, по појединим позитивним нормама употреба оружја да се замислити још и овако: 1) да спречи бегунца притвореника у опште, а нарочито тешког злочинца, у прод^жењу бежања; све једно је, да ли се ту има посла са личностима које су сами спроводни органи потерали као кривце или су они већ притвореници и као такви предати органима од стране надлежне власти; "2) према особама које беже, које још нису притворене, или су извршиле какав злочин и ухваћене на делу, или за њима постоји потерница због каква злочина; у таквим случајевима употреба оружја служи за то, да омогући притварање личности која бежи; 3) према особама које беже, ко,]е нису притворене, и нису тражене због каквог злочиног дела, али које изгледају сумњиве да имају вамеру да нзврше какво казнимо дело (н. пр. кријумчарење, утирање или оштећење војних добара), или изгледају да су непријатељски расположене; ту у првом реду долазе случајеви употребе оружја према личностима, које под извесним околностима не реагирају на нозив органа јавне безбедности, већ продужују свој пут или се надају у беготво * * * Други одељак овога делаговори : о орг анима јавне безбедности који су овлашИени на уиотребу оружја и о њиховом араву на административну уиотребу оружја. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. В. БакиЂ

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОВУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д^ра Лвгуета ЈУГиричкв јавног редовног проФесора права на чешком универзитегу у Нрагу

(НАСТАВАК) За цело пада у очи, да речена дужност одговорнога, уредника да испитује садржину штампанога списа у казнено-правном погледу, без обзира на велики законом придати јој значај, није изречена ехрге8818 уегШз ни у самом закону о штампи ни иначе гдегод, него да се она тек мора изводити из других законских прописа. И то може се ова дужност контролисања дедуцирати само из законских одредаба о небрижљивости у области права о штампи, па и то на начин, који не задовољава особито. Јер кад на пр. садашње аустријско право у чл. III. зак. од 15 октобра 1868. № 14 К§. В1.