Policijski glasnik

ВРОЈ 43.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 341

одређује, да је одговорни уредннк „одговоран због занемаривања оне аажње, која би, да се по дужности применила, учинила да кажњива садржина у штампани спис не уђе", онда је јасно, да оиа одредба истина иретаоставља речену дужност одговорнога уредника да испитује садржину штакпанога списа у казненоправном погледу и исту дулшост дакле нрећутно налаже, али да мера ове дужности није у закону ни на који начин одређена. 1 ) Исто то несумњиво важи о § 21. немачког закона о штампи, по коме одговорни уредник, у случају кад садржина штампанога списа чини биће кажњиве радње, потпада под казну због небрижљивости, ако не докаже да је, као што му је била дужност, био аажљив или не докаже околности. услед којих је овака паж1%д била немогу^а. 2 ) Не стоји другачије ствар ни у погледу одредбе аустријскога владннога пројекта (§ 31), у коме се због небрижљивости у штампању прети казном одговорном уреднику. »који је пренебрегавањем у дужност стављене му пажње омогућио састављање, публикован.е или растурање једнога штампанога списа, чија садржина заснива биће једнога злочина или преступа". Из самога Факта, што је изашао штампани спис кажњиве садржине, не даје се — као што се овде онде у пракси дешава — без ичег даљег закључивати, да је одговорни уредник своју горе означену дужноот занемарио. То би значило подметати му и случајни успех, док међу тим казна претпоставља, прсма основној максими кривичнога ирава, кривицу, аакле у најмању руку немарљивост, једно начело, које зацело захтева потпуно поштовање и у погледу законских одредаба, које се тичу т. зв. немарљивости у области права о штамии. А не би ни то било правилно, да се одговорном уреднику, као што се то такође овде онде дешава, просто приписује дужност да цео рукоиисии материјал, одређен за сваки поједини број, прочита пре штампања, и чак можда још једном цео штампани спис после штампања, последње да би се уверио. да није у лист штогод кажњиво ушло без његовога хтрптаШг. То би при већим дневним листовима прелазило границе Физичке могуКности. Одговорни уредник нема у погледу испитивања садржине штампанога списа у казнено-правном погледу за цело ни-

') Овај би се недостатак могао може бити тиме отклонити, да се, као и одлука Касационога Суда од 26 јануара 1894 Збир. Бр. 1742, речена дужност одговорнога уредника ближе одреди као «дужност упознати се са садржииом штампанога периодичнога списа, који он уређује. и то у погодно време, те да бп, ако би било потребно, с успехом могао спречити штампаље односно растурање кагкљиве садржине". Ипак овај захтев иде у овој опш гности сувише далеко, као што ћемо видети. 2 ) Нешто одређеније у горе означеном погледу гласио је додатак, који је предложила мањина комисије раЈхстага, али који није примљен. Према овом предлогу имало је кажњаваље одговорнога уредшша онда да буде искл>учено, кад се — ссм случаја доказивања писда или пошиљаода покаже ^да њему не пада на терет занемаривање пажње, коју он треба да показује при уредном вођењу послова*. Упор. Оо11(Ј. Агсћју В. 22 8. 193.

какве друге дужностп, него да све оно чини, што се може захтевати од једног савесног одговорног уредника ирема редовном току редакцијских аослова с обзиром, на обичаје, који у оаште аостоје у новинарству, а и у иогледу на особите ирилике дотичнога листа, у колико исте не прекорачују границе нормалнога. Ако је одговорни уредник ове дужности испунио, онда се он због немарљивости са гледишта права о штампи не може ни онда узимати на одговор, ако је у лист штогод ушло, што је казненим законом забрањено. Према овом стаповишту за цело би се имао ценити и случај, кад би садржина кога штампанога огласа чинила неку кажњиву радњу. Овде би се одговорни уредник имао ослободити одговорности кад би доказао, да је службенику, коме је примање и испитивање огласа поверено а против чије поузданости није било основа сумњати, дат налог да у сумњивим случајевима дотичие врсте тражи да одлучи одговорни уредпик. Али — да се вратимо после овог малог одступања нашем правом задатку — дужност испитивања садржине штампанога сииса у казнено-правном погледу, о којој је реч, није једина дужност одговорнога уредника. Њему обично додељују закони о штамгш још и друге задатке, тако поглавито дужносг да се стара за уредно штампање исправака и званичних саопштења, који су послати периодичном штампачом спису ради обавезног публиковања (§ § 19—22 аустр., § § 10 и 11 немачког зак. о штампи). Ме1)у тим кад је одговорни уредник одговоран за уредно публиковање ових написа, онда је он несумњиво и за то позван, да исте ради овога циља прима. Из овога следује, да је нетачно мишљење оних, који тврде, да се одговорни уредник поставља тек издавањем сваког појединог броја и баш само за овај број својим именовањем на истом, пошто се према реченом шта више као потребно показује, да постоји одговорни уредник и за све време између издавања појединих бројева. А ово пак указује иа то, да закон сматра Функцију одговорнога уредника за трајну и при овоме иолази од I остављања истога као сталнога службеника подузетника новина. V. Ако се сада према каганоме аостављање одговорнога уредника има сматрати као конститутивни нојамни елеменат, то онда отуда не би још никако следовало, да поред тога не би то својство консти|утивног момента могло припасти још и једној другој чињеници, или, другим речима, да од испуњења још једне даље претпоставке не би могло зависити, да ли је ко одговорни уредник у смислу закона. Такву једну прегпоставку могла би поглавито чинити претходна пријава одговорнога уредника власти и његово именовање на штампаноме спису. Можда сва законодавства, којима је позната установа одговорних уредника, садрже пропис, да име одговорнога уредника има бити назначено на сваком по-

једином броју периодичнога штампанога списа. Поред тога наређује се по негдо, да се име одговорнога уреднина има пријавити надлежној власти још у напред, једновремено са прописаном пријавом о намери да се издаје периодични штампани сиис. Тако је то поглавито у виртембершком закону о штампи од 30. јануара 1817. године, односно у уредби од 24. децембра 1864, у саксонском закону о штампи од 18. новембра 1848, и у садашњем аустријском праву. (Исто се то наређује и у Француском закону о штампи од 29. јула 1881 године у погледу на §егаи(;-а гевропзаМе). Да се именовању одговорнога уредннка на штампаном сппсу самом ио себи, т. ј. без обзира на његово постављање, не може приписати значај конститутивнога елемента, било је већ горе (под 1 бр. 1) говора приликом излагања догнчпог учења, које заступају бсћлуагге и осгали. Али означепом моменту не може се иризнати својство констнтутивнога елемента ни иоред иостављања одговорнога уредника, као што тврде уоп 1л821; и његове присталице (в. горе под I бр. 3). Ово већ зацело следује из практичних конзеквенца, којима ово учење води. Јер ако би законски квалитет одговорнога уредника зависио сем од његовога постављања још и од његовога именовања на сваком броју штампанога списа, онда би следствено намерно неозначавање имена одговорнога уредника на једном броју, или намерно означавање другог ког лица, које можда чак и не постоји, морало учинити, да лице, к је је Фактички примило на себе одговорно уредништво, не би било одговорни уредник у смислу закона, да оно дакле не би ни имало законске дужности једнога одговорнога уредника и с тога дакле не би могло ни бити \зимгпо на одговор због неиспуњења истих дужнос-ти. Ипак ове правне последице морале би неизбежно и у оном случају наступити, кад би на штампаном спису само из неаажње било означено име кога другог лица. Према томе дакле могао би штамлар, а зацело и последњи шегрт штампарски, за час лишити постављенога одговорнога уредника овога својства, па дакле и ослободити га са тиме везаних законских дужности, нарочито његове особите одговорности, ма да би ова последња у датом случају била потпуно заснована (на пр. кад би одговорни ур >дник намерно пропустио штампати коју исправку, или кад би, противно закону, стављао примедбе на исправке власти). (НАСТАВИЋЕ СЕ) Превео Д-р Д. Аран-ђеловиЋ.

0УД0КА П01ИЦИЈА У ФРАНЦУОЕОЈ

(НАСТАВАК) Ако је деликт /7адгапЈ, државни тужилац, који је у принципу само једна страна која гони, сједињује привромено власти гоњења власт ислеђења: он замењује судију у актима ње ове дужно-