Pripovetke / Branislav Nušić

ТРИНАЕСТИ - 97

жени. Дође кући и она га чека на капији. Попију заједно кафу, па се она онда обуче, метне тепелук“: и бунду и пођу да праве визиту г. капетану. Уз: пут ко их сретне сваки: ·- „Добар дан желим! Добар дан! Како сте, кад ћете ви, г. Петроније, код нас мало са госпођом»г“ — „Па доћићемо који- дан. Мислили смо баш данас, али, знате, госпођа капетаница се љути ако јој не одемо чешће. Доћићемо, доћићемо!“ — „Молимо извол'те!“

Тако је све то лепо замишљао Петроније Јевремовић и, истина, све би тако и било само да се оженио. Проводаџика је са самом девојком разговарала и, ево, ово су баш девојчине речи: „Господин Петроније је красан човек и мени се он много допада. Ево, имала сам толике просиоце и ниједан ми се није допаб толико колико г. Петроније, али само због нечег не могу се решити, јер се бојим рђаво бисмо живели. Знате, десило се да ми је он баш понео ји просилац, па само због тога!“

Проводаџика се куне да је девојка тако казала све реч по реч, а ако лаже нек је Бог казни оном казном, која ће извесно постићи и све остале проводаџије на оном свету. Од тога доба није никад више ни мислио на женидбу, али је зато по Тојано мислио на указ.

Све је и сва чинио, и све је и сва било узалуд. МИ писао молбе и добијао препоруке, и молио сам и молили за њега други, па — бадава. Једанпут је била лепо дотерана ствар. Ишла из вароши депутација у Београд да моли, мислим, да се исплати срезу реквизиција. Он ишао од једног до другоги молио да „узгред“ проговоре министру и за њега. Сви су му дали речти, истина, сви су и испунили реч. Сутра-дан изишао је Петроније далеко на друм да испрати депутацију, изишли још многи из вароши. Броји Петроније: четворо кола. У“ првим колима тројица, у другим четворица, у трећим тројица и у четвртим колима тројица. Сабере то све Петроније и изађе му тринаест, њих тринаест, дакле,

ПРИПОВЕТКЕ 7