Pripovjesti : crnogorske i primorske

248 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

и ми, него се бојим да је у обојице вјера смалаксала. Једнокрвну браћу раздвојили себичњаци и славољупци, како неће од нас бити никад ништа до јадишта и пепељишта. Бог је дао да се војници и мударци не осврћу на потанкости вјерске, што су охолост и надмудрост протурила тек да се брат од брата лучи и личи, а забавља међусобном мржњом. Нека је жена шљедбеница мужевња, пак ће муж одговарати Богу и народу за ње поштење и душевност. Одива удата, сусједа назвата; кад јој у роду свијећа гори, у дому јој се не види што муж своје не ужеже!

Стисне се Спасоје у рамена, потрчи дома и убије јунца, да почасти зета и — наречене ' кумове Дебељу и Пернета. Шенпфлуг прстенује Горду а кумови је дарују; пак сви скупа проведу весело дан, пјевањем, колом и гуслама, а красно црмничко вино и прибранија риба језера, китили пирни сто. Шенпфлуг желио је (а ко не би) да му вјереница сједне за сто барем међу кумовима, него се Спасоје опре свом _ домаћинском власти — Кад је, сине, дома поведеш, нека ти ваздан уз крило сједи, али Црногорка под вјером неће с вјереником хљеба јести, барем гђе ју отац гледа. Не ћу ја земаљски адет ломити, да ме Црногорци по прсту кажују!

Путници се разиђу: Дебеља оде низ Суторман у Бар, а два официра шљегну преко приморскога ждријела у Будву, наредивши Спасоју при кретању, да их дође шести дан укрцати под Скадар.

Поп Антоно Којовић будванин пише у своме днев-нику, како је све могуће чинио да одврати госта Бруњарда од скадарскога пута, описујући му невјерну и опаку ћуд везирову; и већ га је био склонио да одустане, кад приспију Пернет и Шенпфлуг из Црмнице и донесу му глас да су с Махмутом вјеру ухватили и да могу слободно Скадру путовати и везиром се састати. Тад не би већ размицаја, но њих сва три отпутују 4 јуниа 1788 морем к Бару, гдје се удруже с Дебељом и наставе пут к Скадру.

Сутрадан по дошашћу изађу поклисари пред везира. Причек и" дочек били необично уљудни.