Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

412 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

бугарским агентима било подсетити и турске власти на Ми„лоша Обилића и Милош је, под стражом, спроведен у Ниш, а школа српска затворена.“)

Велешка Област — Видели смо, да је, до 1870 г., најбољи српски учитељ у овој области биб Петко Златковић (Сима Дамњановић). Велики као учитељ, Златковић- Дамњановић је био велики и као ратник. Као добровољац у Првом српскотурском рату, Златковић је погинуо на Суповцу.

На отварању српске школе у самом Велесу радило се још од 1870 г. И поред великих препрека, та је школа била отворена 1873 г. Учитељ у њој био је Тоша Марковић. Он је био родом из Војводине. При свем том, што је био одличан учитељ, Марковић је био човек без довољног такта. Он Је: својом тврдоглавошћу, навукао на зло неколико наших људи, који су, и поред тешкога, и двострукога, притиска, од ексархиста и турских власти, одржавали чисто српску школу и залагали се за њу. Под таквим приликама, Тоша Марковић се, поред све протекције свога високога (аустрискога) поданства, једва могао одржати до 1875 г. Није му помогла ни интервенција аустриске амбасаде у Цариграду. Бугарска организација је и велику суму новаца просула, само да угуши српску школу у Велесу. Па, ипак, питање је, би ли та српска школа била и 1875 г. угушена, да није избио устанак у Херцеговини. О српској школи у Башином Селу, и, у неким селима, области, може се узети, да су, јавно или тајно доживеле Српскотурске ратове, а тада и повратак Бугарске Ексархије после 1880 године.

') Милош Лекић био је родом из Берана. ЈПколу је учио у свом родном месту, у Високим Дечанима, и у Београду. Год. 1872 се и оженио у Београду, учитељицом Милком, и, после неког времена, отишао са женом, у Кризу Паланку, потом у Кочане Чим је Милош дошао у Кочане ексархиски агенти су почели, да га клеветају код турских власти. Између осталога, згодно им је дошло и име Милош. Сам Милош био је врло развијен човек, доста груба лица, и ехсархисте су отворено говориле Турцима у Кочану, како им је дошао нови Милош Обилић. А Турцима је, ппаче, мало, требало. Још више се Турци окоме на Милоша Лекића, откако је, код њега нађено другарско писмо од учитеља у Кратову, Животе Миловановића. И Милош, и жена му, велике су муке претрпели у Призрену и Нишу, где је Милош био затворен. Најзад, био је осуђен на пет година заточења у М. Азији (у Динар Бећиру), а жена му Милка била је пуштена и вратила се у Србију. Год. 1878 вратио се Лекић у Србију; једно доба био је на служби у Брезнику, потом је, 7 новембра 1880 г. умро у Пироту, где је био учитељ. (7. 77. Станковић, на пом. м. [, с. 72).