Prosvetni glasnik

ПЛСПИТАЊЕ

КАО НЛУКА

је кад. потребно. Прва ее метода много нрибдижује самосталном предавању, у коме компендијум служи као номоћ и потпора. Врдо ће добра и уснешна метода бити како у нижој тако и у вишој настави, ако се компендијум доведе у хармонијску свезу н равнотежу са усменим иредавањем. Комнендијумом се не може цело иредавање заменити, и ово није поред онога излишно; јер оно служи као донЈ^на усменог предавања. Ако се не употребљује никакав компендијум, онда се мора постарати за то, да се све нужније прибележи, и учитељ у овом случа.ју мора са свим нолагано напред ићи и при том обратити пажњу, да ученидима диктује главне одељке и најважније принципе, и да они то зашшу. Од самог предавања т. ј. од усмене наставе велика је корист и у оном утицају, што га врши жив глас, говор; јер на тај се начин иотномаже буђење интереса код великог броја ученика. И с тога су овака предавања безусловно нужна за школску наставу. За младеж је тежак посао, кад се од ње захтева, да самосталнмм својим радом извуче смисао и главну садржину из једног кратког учебника. А давати оваке радове као задатке, које ученици треба у вече да израђују, то значи товаритп им досадна, тешка веџбања. Последице такога начина предавања и учења показују се у томе, што већина ученпка из разреда не може да положи испит. Само незнатна мањина од њих може со што год користити оваким задатцима и овом вретом учења, а остали научи ће нешто при понављању, кад учптељ своја објашњења додаје, и ови уче на овај начпн све, што у опште науче. Ако ли се пак једно предавање, које су ученици овако чули (с објагањењем учитељевим) опет предузме, онда може бити да ће сви ученици за њега бити спремнп. Има извееннх задатака у којима ученици могу бити за неко врене и без обја-

шњења, као, на пример, кад треба да се научи од речи до речи један читав низ речи или неки известан податак. Али и тада је добро, да ово учитељ најпре сам каже ученицима. На овај ће начин ученици то боље запамтити, него кад би они сами ово читали десетак пута. Оно истнна, са свим је добро кад се захтева и извесна самосталност у ирипреми, а нарочито код старијих ученика : али ннак, да ученици запамте једно предавање, томе највише доприноси учитељево прво показивање (говор) и носле понављање. Оамостално учење од стране ученика врло мало приномаже, да се то запамти. Ако у извесном задатку има и неких тешкоћа, онда је ту одмах безусловно нужно да учитељ објасни. Овде треба нарочнто да сноменемо једну тешкоћу, која често долази, а која је по себи врло озбиљне природе. Она иостаје онда . кад се ученицима ностави за задатак једно извесно место у компондијуму, али не да га науче на намет, него да га схвате, разумеду и да понове његову главну садржину. Овај случај дешава се у иеторијским причањима, у геограФским описима, у јестаственичким описима и у научним објашњењима, и ово је она тачка, на којој треба да издржи подједнако тешку иробу како компендијум, тако и учитељ и ученик. Озде је с једне стране потребна велика зрелост па да се може оцењивати и разликовати које су тачке главне и најважније, а које спадају у споредне детаљности њихове; а е друте опет стране, таква је оцена са свим излишна и без вредности, ако су те тачке у самом учебнику обележене различним словима (штампом), и у овом случају веџбање би се могло састојати само у томе, да ученици нокажу у каком односу стоји главно према споредном. Ставили се ученику у задатак, да он покаже оне тачке које учитељу изгледају као најважније, онда то значи захтевати од њега да он буде нешто вигае од учитеља. У овој еитуацији учитељ мора сам 13*