Prosvetni glasnik

РУЧНИ РАДОВИ У

и ово друго је баш иајважније за њега, и ирви услов за живот његов и државни.... Соловова школа спрема за живот и зарад.... У Содоново време Физичке су послове вршили само робови, и у опште људп нижег реда. Емућнији су нрезирали таке радове, и сматрали су, као нешто са свим недостојно, да се један отменпји грађапин таким носдовима занима. Солон, као што смо видели, тавља Физичке радове на прво место у људском животу , и сматра их као арви услов друштвеног живота и морала. И он то узима као основу цедокупног образовања народног, и ставља школи у аманет , да на тој основи образује народнп нодмладак, а да тако физичким пословпма извојује оно достојанство и углед, какав они но својој важности за човеков живот заслужују. И, доиста, ми видимо, да је таким нравцем у образовању и постигнуто све оно, што је Солон очекивао од васпитања за рад. Јер, мало по мало, опих аристократских и нзопачених ногледа на Физичке радове, почело је нестајати, а с тиме упоредо све је више ширено оно уверење, да се благородност човекова у раду и иоказује , и да је за нравог чивека недостојно залудничитп и у нераду проводити време. Тпме Је Солон нрепородио цело друштво, бар Атинско. И овај преображај у васпитању, у коме физички нослови и спрема за живот , треба да иде упоредо са духовним, учинно је, те су „Атињани у своме развитку дошли до оне висине, на којој се појављују за време Иерсијских ратова." Из свега досадањег ми видимо , да Солон захтева телесне радове п спрему за жнвот као један део целога образовања народиог, из дваразлога: 1) иедагошко-социјалног, ио што се на тај начин унпштавају нредрасуде о физичким нословима у опште, и тако се код свнју сталежа друштвенпх улива поштовање таких занимања, и ствара се уверење, да су физичкп послови најкориснији за цело друштво, и да без њих не може живети нн најбогатији као ни најсиромашнији; 2), из социјално-економских раз* лога, по што се физичким радовима даЈе спрема за практички живот, и на тај се начин сваки спреми за корисне послове у друштву, који ће га сачувати од сиротиње, која ЦРООВЕТНИ ГЛАСНИК

ОСНОВНОЈ ШКОЛИ о 1 I

је узрок, и то иајвећи узрок, свију зала у друштву, на и државној немоћи п растројству. Ирви нас разлог веома нодсећа на Русоа, а п други има доста сдичности са идејама Русовљевим и његовим погледом на ручни рад. Иа и модерни назори , као што ћемо видети, у иогледу ручнога рада у народпом образовању у многоме су слични са опим, што је Грчкп мудрац на некодико векова ире Христа изрекао. Ово смо могли да оназимо п у оном говору Француског министра Жид Ферна, из кога смо једпо место напоменули још у уводу. 0 музичком образовању у Атинн, као и о методи и обиму њиховог васпитања нећемо говорити, II о што за наш нредмет то не би бидо од ведике важности. За нас је главно да знамо , да Атински законодавац Солон, који је Атину уздигао на највиши стенен културног развнтка, за који стари век зна, захтева: да у школи треба да иде развијање духа упоредо са спремом за практички живот ; да се упоредо усавршава саособност за мишљење са саособношКу за рад, и да сам духовни развитак нсИе бити никад у стању, да народни живот аоарави ма у ком иогледу аа ни у моралном. Римљани Иостаиак Рима и геограФски положај његов , дали су му и други нолитички живот, него што је онај у Атиии и Шпарти, а с тиме и правац у образовању. Опкољен у почетку са свију страна ненрпјатељима, требало му је да сву своју снагу употреби једино на одбрану свога огњпшта од спољних непријатеља. У то време, сем војничког, не може да се развија ни какав други носао, на ни о шкодама у таким приликама не може бити ни говора. Доцније, опет, по што је Рим осигурао свој онстанак од напада спољних непрпјатеља, јавља се у њему велика жудња за освајањем туђих земаља и распростирањем своје вдасти и пад другим народима. И овде, наравпо, морао је већи део народне снаге да се употреби на ратне цељи, а тиме се умањуЈе снага за друге ствари, па и за образоваље и за подизање школа. То чиии, те је цела држава, па и сваки поједннац више ограничен на борбу за опстанак, на старање само о томе, како ће и на којн ће на78