Prosvetni glasnik

618

РУЧНИ РАДОВИ у

ОСНОВНОЈ школи

чин нодмирити своје жпвотне потребе. За остало му и не остаје времена. Усдед тога у Риму нема оног идеалног нолета у друштве нбм жпвоту у правду обрааовања, нема нп свнстраног и слободног развитка свију човекових снага и сиособности, као што Атинско образовање хоће. Тек у III. веку пре Христа, по што је ночела грчка култура продиратн у Рим, и овде се јавља, али само у вишим класама, неки идеални полет и тежве за оним. што залази у област науке н вештине, а не стоји у тесној вези са животним потребама. У осталомје део живот, као н образовање, ограничено само на оно, што је корисно, и што пма нраитичке вредности за живот. И дух и тело развијају се, али само у колико је развитак обојега нотребан за нрактички живот. Даље од овога иде само један део богатије класе , и то не толико због тога, да пауку или вештину усаврши и изучи рндп саме науке и вештине, него да умножи луксузе у своме лшвоту. Завојевањем многих земаља и народа, богатије класе и они, који су пмали државну вдаст у својим рукама, надајуусве већу раскош, и све више занемарују сваки рад, одајући се свима уживањима, до којих су могли доћи. То има унлива и на целу државу, па н на школу. Школа најпре спрема за живот, учи омладипу ониме, што ће јој требати кад ступи у грађански живот; а после, услед покварености, која обузима све друштвене слојеве, и она скреће са свога правилнога нута. Сем тога, и у Римљана налазимо ропство у највећем цвету. Н овде су они искључени из свију државних послова, па нису имали ираво нн на какво образовање. С тога, и у Риму може бити говора о школама и школском образовању само богатијих класа, оних, који су сачињавали римско грађанство. Ово нам треба да имамо на уму, кад говоримо о римском образовању. У прво доба римског живота из већ напоменутих разлога, није било никаквих услова за подизање школа. Преко трн века морала су проћи, од како је Рим заснован док су се створили услови и за нодизање школа, које, у осталом, нису никад бпде у Рнму државне, него нриватне или очштинске установе. За време, док школа није било, деца, су добијала своје образовање у ро-

дитељској кући, наравно онолико и онаког образовања, како су им родитељи могли дати. 11ри томе најјачег уплива имала је мати. Историја нам показује дпвне примере, у коме се внди, да су римске матере доиста имале лепих врлина и као матере и као васпптачице. 11о себи се разуме, да су родитељи при васпитању своје деце највећу и готово искључну пажњу обраћали на то, да децу спреме у ономе, што ће им непосредно за живот требати. У то је спадало и развијање свију врлина: нравичности, љубави и поштовања према родитељима и осталим људидоа, патриотизма итд. Отацје имао, поред тога, да се стара да му деца изуче оне послове, којима ће се доцније занимати. Уз све то, ишло је и познавање правннх односа; јер рнмска је кућа сматрала, да те односе треба сваки грађанин да зна, по што га се неносредно тичу. Ио што је 450. године изашао опај закон на 12 таблица, онда је свакоме римском сину из виших друштвених класа бпла дужност, да их на намет научи. Па и сама писменост негована је у родитељској кући много нре, него што је се школа појавила. Читање и иисање ностали су једна потреба за грађанскн живот, и онда Је родитељска кућа, која омладину спрема за практички живот и за све оно, што синови за свој доцнији живот нотребују, морала узети у свој делокруг и ову уметност. Сннови су од оца учили читање и писање. На тај начин домаће римско васпитање имало је, као што се види, врло здраве погледе на нравац образовања; оно је обухватило све оно, што грађанину за жнвот треба, па чак и познавање закона. Више шта тешко је наћи и у модерној породици. Око 400. године нре Христа појављују се и мушке школе у Риму. И те ирве школе продужују образовање у оном псгом духу и нравцу, какојераније родитељска кућа радила; и оне најпре развијају код ученика све оне врлнне, које он као будући грађанин треба да има, уче га познавању закона, правних и економских односа у друштву;јјразвијају муоне уметности, које ће му за ирактички живот требати , једном речи : и прве римске школе спремају децу за грађански живот, исто онако , као што је то пре пороница радила. И школа тако иде са свпм