Prosvetni glasnik

2*

ПАТРИЈАРАХ ЈЕВГИМИЈЕ И ЊЕГОВИ УЧЕНИЦИ

диочевог ПЈНОмоћнпка п друге двојице сгаралаца, одређених тестаментом пок. владике, да заступају интересе својпх и вдадичинпх рођака. 27. новелбра 1891. год., Београд. С одличним аоштовањем, Љ. Ковачевић, с. р. ; Јеврем А. Илић, с. р. Савет је усвојио мњење г. г. реФерепата VII. На овомс састанку поведа се реч о томе, да бп требало продужиш рад на нретресању п утврђивању сталпих ирограма за средње школе, који је започет прошле школске годнне. Савет је одлучио : — да се сваке суботе после подне сазивају ванредии састанцм, на којима ће се радити на програмима за средње шкоде. После овога нрешдо се на ипкнадни избор стручннх известидаца, у допуну онима, којп су изабранн за поједпие науке на 455. сасгааку од 16. јаауара ове годиие. По иредлогу пекојих чланова Савега, изабрапо

1 1

је за поједине науке још неколико стручаих дица, која ће се умодитп да дођу на саветске састанке, кад се буде претресао програм из наука, које у њпхову струку долазе, и код групе „природних наука" избор стручаох пзвестидаца уређеа је по струкама. Тако : а.) За Земљоаис, поред ранпје изабранпх стручних известилаца, изабран је сада накпадпо још и г. Стеван Предић. б.) За Математичку груау, поред ранијих реФерената, изабранн су сада као новп г. г. : Јоспф Шмит и Владимир Здедар. в.) Код групе Природшх наука узеће се као стручни реФеренти ова г. г.: др. Ђ. Јовановпћ и Љубомир Мпљковић; Стеван Јакшпћ и Жпвојин .Туришић; С. М. Л.озанић п Бор. В. Тодоровнћ ; Коста Алковићи Владимир Зделар; Јован М. Ж/јовић п Петар С. Павловић. За остаде групе наука осталн су раније изабрани реФеренти. С овим је свршен овај састанак.

НАУКА И ПАТРИЈАРХ ЈЕВТИМИЈЕ И ЊЕГОВИ УЧЕНИЦИ (Преглед политичког и кљижевног развијања у Бугарској до иропасти државне) од СВЕТ. СТ. СШИИЋА Поглед на узајамност у политичком, религиозном и књижевном животу Срба и Вугара. -Друго царство и средњебугарска књижевност до владе Јована Александра. — Политичко и духовно стање у Бугарској за владе Јов. Александра: адамити, хезихасти, богомили, ЈевреЈИ.— Теодос.ије и његова борба с јеретицима. — Јевтимије, носледњи патријарах бугарски; његов живот и рад па религиозном и просветном"; иољу. — "Судбина Јевтимијева учења и ученика после пада Бугарске. Испитујући нојаве из обдасти науке о књижевности, нреко , је потребно не губити из вида, поред осталога, ни духовне особине народне, него, шта више, треба тражити, ако је то само могућно, њихову везу с целокупним развитком његовим. Ову нам истину треба нарочито имати на уму, кад проучавамо оне одсеке из наше старе књижевностн, који су везини за књижевност суседних нам Бугара. Не поклонимо ли јој

НАОТАВА

довољно пажње, могли бисмо изгубити један доста поуздан критеријум за оцену прилика, које су условљавале политички и књижевни развитак Срба и Бугара Пада, на пример, јако у очи, да ова два по језику, вери и племену сродна народа, и ако су се развијали под готово једнаким погодбама, ипак не показују у своме развићу толико једноликости и узајамности, колико би се то с правом могло очекивати. Овим, разуме се, нећемо да кажемо да су се ова два народа развијала тако, да се у животу њихову не би могло наћи момената, који би показивали једнакост у тежњама и раду. Али инак, имајући на уму њихову политичку и књижевну историју, морамо признати, да је таквмх момената врло мало. и да се они губе у маси оних, који су просте изјаве супротности и супарништва, којом се карактерише историја ова два народа. Где је узрок овоме? Чиме се објашњује ова доста ретка околност? То су питања, која се неминовно намећу испитачу ових појава. Правилан и тачан одговор на ова питања, по нашем схватању, зависи од тога,