Prosvetni glasnik

10

што је два пуг издавао сведоџбу своме сину, свршсном учеаику IV. разреда основне школе, те је овај могао на два места иолагати пријамни пспит, пошто је прво пао на овоме испиту у једноме заводу ; али да та кривица није таква ни толика, да би га за њу требало казнити отиустом из службе. IV. Саслушан је извештај г. г.: Љуб. Ковачевића -н Живка Милосављевића о уважењу година учител.ске службе госпођици Персндп .Јовановићевој, пенсионованој учптељици. Савет је, усвајајући мњење г. г. реФерената, Једпогласпо одлучио : — да се гђци Персиди Јоваио.впћевој могу уважити, поред 12 година, 10 месеци и 16 дана, још 5 годпна, 2 месеца п 26 дана у сталне године учитељске службе, као време, које је она провела учитељујући у срнским крајевима ван Србнје и као учитељска заступница у Србији. V. Прочитан је иввештај г. г. : Љуб. КовачевиКа н Јеврема А. Илића, по молбп г. Мнхаила А. Благојевпћа, опуномоћеног сдараоца Фонда пок. владике Вићентија, којом тражи, да се одузме благодејање г. Милутину Марковићу, питомцу поменутог Фонда. Извештај гласи: Главном Просветном Савету. По одлуци Главног Просветног Савета, СБр. 76., прегледали смо молбу г Михаила А. Благојевића, опуномоћеног стараоца Фонда нок. владике Вићентпја, којом моли, да се одузме благодејање Милутипу Марковпћу, нитомцу тога Фонда, јер је Марковнћ ~ по његовом мпшљењу — добио благодејање неправилнин нутем. Исто тако прегледали смо и све друге акте о том, и часг намје поднети Савету овај мзвештај: Милутин Марковић добио је благодејање из Фонда владпке Внћентија, као рођак владичин, редовнии путем, и то по предшгу двојпце старалаца : г. г. Ђоке г Борђевпћа, члана Касационог Суда п Јована Борђевића, бакалина из Београда, које је пок. владпка, као своје рођаке, тесгаментом одредио, да заступају иитересе рођака сиојих. Милутин је поднео и уверење школско, којим је доказао, да има услове за благодејање. Г. Михаило А Благојевић, као иуномоКник г. Милоша Красојевића, трећега стараоца, којега је пок. владпка, такође тесгамеитом одредпо, да с поменутом двојицом чува интересе својих н владпчиних рођака, — није задовољан избором Милутина Марковића за питомца, и то само због тога

што се овај учи у Русијп слцкарству, а не у Србији. Незадовољство ово долази услед несиоразума између тројице старалаца, од којих двојица предлажу, да се Марковпћу даде благодејање за учење сликарства у Русији, а трећи, и ако пе одриче Марковићу у опште право на благодејање, не пристаје, да се Марковнћ учи у Русији, налазећп да је то иротивно жељп владнчиној. Али, како су два стараоца — дакле, већина — предложили, да се Марковпћу даде благодејање за учење сликарства у Русији, како сликарске школе нема у Србнји, како је Марковпћ скоро на свршетку својега школовања, и како се у тестамепту нзриком велп, да се не одузпма благодејање ни једном питомцу, који с добрим успехом прелази у старији разред; то смо мишљења: даМилутин Марковић остане и даље благодејаиац, а да се за изборе новпх пнтомаца нропншу нарочита правида, која би отклонпла сваки сукоб међу старамцчма и која би била прави израз жеље пок, владике. 26. новембра 1891. г., Београд. С одличним аоштовањем, Љ. Ковачевић, с. р.; Јеврем А. Илић, с. р Савет је усвојио мњење г. г. реФерената и одлучио: — да г. Мплутин Марковпћ остане и даље благодејанац Фонда пок. Внћентпја, владике, докде не доврши своје школовање. VI. Прочитан је извештај г. г.: Љуб. Ковачевића и Јеврема А. Илића, по модби г. Милоша Красојевића који модн, да се његовоме сину одредп благодејање из Фонда иок. владике Вићентија. Извештај гдаси : Главнои Просветном Савету. По одлуци Гдавног Просветног Савега, СБр. 72., прегледали смо молбу г. Мидоша Красојевића, надзориика Врањске Бање, којом моли, да се његовом с.ину, 'Борђу Красојевпћу, ученику I. разр. основне школе бањске, даде благодејање пз Фонда пок. владпке Вићентпја, и часг нам је поднетп Савету овај извештај : Г. Красојевић, као рођак иок владике, има право, да тражп благодејање за свога синаУБорђа, из Фонда владпчнна; адп како се сада пишу нравида за давање благодејања из тога Фонда, и како ће та правила скоро бптп готова, то смо мишљења, да се ником више не даје бдагодејање из тога Фонда, докле правила пе буду готова, јер је досадања практика у том погледу пзазвала сукоб између мо-