Prosvetni glasnik

38

дају у различите Фамилије и класе, и по томе то није никако особнна систематски сродних биљака, него потребна подешеност због пеповољнпх климатских нрилнка и земљиног састава. Кактусове биљке, као што је поанато, пемају лншћа, али кад размотримо њпхово становиште, видећемо, да је то баш врло згодно за аих. Ове биљке обитавају суве, пештане пустиње, где је водена пара на минимум | редукована, и где је жега тако силна, да изазива велику и брзу транспирацију. Кад би сад те биљке имале још лишће, што значи велику, разастрту сочву али танку површппу, то би се толико њихове воде испарпло, да бп се ткања морала спржити и наравно онда цела биљка угинути. Међу тим кактуси то пздржавају, с једие стране, што пм је површина мала и што су им гране и гранчнце скроз на скроз пуне сока, те лакше одолевају бурном испаравању, а с друге стране што им је епидермис дебео ii с малим стомама 1 ). Има п друкчпјег распореда хлорофила: у Фамилији красулацеа код рода МезетђгуапЉета, па после од монокотиледона код А1ое. јер код њих остану грапе потање, али им лисгови јако задебљају 2 ). И у овом случају хлороФил се распростре само у танком слоју испод покожпце, а средина лисна остане сочна н без хлороФила. Према сукулетним (дебелим) биљкама стоје биљке, чија танка стабла и гране имају испод покожице доста хлороФила, као од лептирастпх биљака ЗрагМит јипсеит, од Зсгорћи1апасеае-а НивееКа јипсеа п после још код цеде крпптогамске класе раставића. Чудноват пзглед пмају још биљке с тако званим кдадодијама. Ове су кладодије гране, које су примнле потпуно нзглед правог лишћа, а њихово се право лпшће налази као кржљаве љуске, на прим. код РћуПапЉиз-а, код наше кострике и т. д Од користи ће бпти да се проговори која и о јесењем отпадању лишћа. Кад се лишће замори, скупљајућп резервни материјал, онда се код већине биљака спагатолико исдрне, даморалишћеотпасти 3 ). Пошто у листу пма много важних супстачцнја, то би бпло за биљку штетно, кад би се отпадањем оне изгубиле, и зан^та се посматрањем дознало, да 1 скроб, калиум и још пека тела иред отиадање отпутују у стабло п послуже као резервии материјал за идућу годину. У прпродннм бићима нема готово никад излишног матерпјала, него све што постоји има најтачнпју рачунску примену. ') (Јпзећасћ, Уе^е! 3. ЕгДе I. р. 145 и др. 2 ) Уог1е811ПЈтеп (Љег РПапгепр11у81о1о§Је. 8асћ8. ра§. 67. 3 ) ВеИгад-е гиг Рћу81о1о§1е (1. СМогорћШз. 8асћз. Р1ога ј \; 13. 1863.

ХлороФИлна зрнца састоје се из чврсте илазме, која је зелепо обојеиа. У ћелијама су зрнца илн округла или полпедријског облика. Ако су полиедријског облика, додпрују се непосредео свима окрајцима, да изгледају као цигле на патосу, као иа пр. код мака, љутића н т. д. хлорофнлна су зрнца у плазму смештена, али се налазе само око ћеличних дуварова а не у срединн. Мало пре доказано је, како листови не треба да буду дебљи него штосуЈер само дебљинаједнога листа кадра је својим х шрофнлом светлосне зраке да кориспо прнмени, дочим код два пли више листова, кад су један преко другог стављени, само бн горњн лпст могао угљену киселину разлучивати. Кад би на пр. један днст дувапа био два пуг дебљп, него што је у ствари, тада би само горња страна храну приправљала, док би доња страна била не само некорисна, него шта више п штетна, јер би прво за своје ћелије потребовала много целулозе, после плазме, а оснм тога морала би та половнна дан ноћ дисати н тиме органске материје рушити. Свпма овим невољама природа је на пут стала сама, јер је цела лисна паправа за то врло подесна. Нема Ш1 код какве биљке листова тако дебелих, да би доњи сдојеип хдорофпла били нераднн. Да бн се видело, како је сразмерно мада дебљина хлороФилне масе у листу, неће бити рђаво да саопштнм своја неколика мерења. Овде ћу набројати лнстове с најмањом, највећом и поступпом дебљнпом између њпх, Пошто дебљипа не износн ни мплиметар, то сам морао меритн лисне режње под микроскопом. Од сваког лнста узимао сам 8 режњева и из њих израчунао средњу дебљину. ИМЕ БИЉКЕ ДЕВЉИНА 1) Капипси1из Пииапз • 40 - 0 микромилиметара 2) Роешсикпп • • • ■ • 72-0 „ 3) Нити1из 1ири1из • • 101-0 « 4) Га§из зу1уаНса • • • 160-0 , 5) ТШа 1отеп1оза ••• 181-0 „ 6) Рарауег зотпЉгит • 201-25 И 7) А1гора Ве11а(1оппа • 2В2'5 „ 8) НеНап1;ћи8 262'5 » 9) Миза Еизе^е 271-25 , 10) Китех опеп{,аИб • • • 321-25 „ 11) Со11осаз1а апИдиогит 345'0 , 12) Капипси1из Ип§иа ■ • 387'5 « 13) Сгат1)е опеМаНз ■ ■ 440-0 „ 14) Агтепа зН)1г1са • • 462-15 „ Као што је дебљина хдороФпда мада, тако је исто е број хлороФилиих ћелија у виду сдоја мали. Почињући од једног слоја ћеднја, где су све ћелије једна уз другу стављене, да других нема преко