Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

9

Из ових објашњења увидеће Гдаван Просветии Савет, да смо ми пишући овај програм држали се пачела поступиостн, идућп од лакшег тежему, а то нам је диктовао п узраст и неразвијепост ђака основне школе. Ну и поред овога, мп писмо изгубпли из вида науку о Св. Тројпци, коју смо стагшли у I. и II. разреду; нити главну пауку о Христу Спасптељу и његовој пресвето.ј мајпи, па ни главне молитве. Програми за V. н VI разред нису паписани, а за њих је остављено : да се суштипа вере и морала проипше у већем обпму н потребној снстеми. Одредивши за четири разреда оспов. школа оно, што је у прогрлму одређено, чланови одбора, за све време свога рада, нису се ни сетплп Л.утера, ни његове иауке, нпти су пкада у своме жпвоту билп и у најмањем општењу с Лутеранима, пптн би их ма каква сила могла пагнати, да своје лепо иравославље замењују лутеранством. За овакав свој рад, одбор је имао довољно јамства п у своме члану г. архпм. Фпрмилијану, који у Богословијн баш и предаје Догматично п Морално Богословље, п који је до сада, осим других радова, штампао и преко 10 богословскпх књига, па га нпкад и нико није укорио за ма какво Л.утеранство. На послетку, одбијајући од себе сваки, па и најмањи прекор односно одстуиања од своје свете православне вере, слободни смо напоменути, да би добро било, кад би се показало, које смо делове из Лутеровог учења узели у наш програм, па, ако се по несрећи ц то нађе, ми смо вољни, да их одмах ио примедбама изоставимо. Ну дотле остајемо при томе, да је наш арограм из Пчуке ХришЛанске наиисан у духу најчистијсг православља, и да у њему нема ни једног Лугеровог учта\ затога нисмо ни могли мењатп, но га подносимо онакав исти, какав смо н првн пут поднели, а Глав. Просв. Савет усвојио. У исто време надамо се, да ће и Глав. Просв. Савет, којп је овај иаш програм после дугог претресања ц жпве дебате у свему усвојио — одбити од себе свако сумњпчење, које се клони на штету свете веренаших отаца, а у корпст Маргина Лутера. Што се пак тиче колпчнпе унесеног знања у програм, ту је ствар регулисавала, колпко прерана младост деце за коју је писан програм, толико и искуство њихових учнтеља. 17. новембра, 1891. год., Београд. Чланови одбора за израду ирограма из Науке Хришћансие у основној школи : Архим. Фирмилијан, ректор Богоодовије, Дим. Ј. Сокодовић, учитељ. просветни гласник 1892.

По прочитању овога извештаја повела .се у Савету подужа дебата о овоме питању. На послетку се приступнло гласању, и већпном гласова би одлучено : — да се поред пређашњих чланова, који су састављали програм из Науке Хришћанске, и то г. г.: Фирмилијана, Ур. Благојевића и Дпм. Соко ловића, умоле још п г. г.: Свет. Никетић и Дим. Јоспћ, проФесорп, да заједппчки прегледају програм нз Науке Хрпшћанске у основној школн, и да по могућностп у њему учипе измене по упутству, које ће им се дати од Главног Просветног Савета, па за тим, да тако иоправљен програм по ново поднесу Савету на преглед и оцену. V. Саслушан је извештај г. г.: Ђ. Милијашевића II Свет. Никетића о квалиФикацији г. Недељка Вукотпћа, који молп за место учитеља рускога језпка. Савет је, усвајајући мњење г. г. известилаца, одлучпо: — да се г. Вукотићу не може признати квалифпкација за учитеља руског језнка, докле не бп претходно положио испит из руског и српског језика пред парочитом комисијом. С овпм је свршеп овај састанак.

САСТАНАК 498-ми 27. новембра 1891. г., у Београду. Би.ш су : аредседник, Ст. Марковић ; редовни чланови: др. М. Јовановић-Батут, Ж. Поповић, Стев. Ловчевић., Жив. Живановић ; ванредни члагшви : Ж. Мидосављевић, Ђ. Станојевић, Ст. Вајаловић, С. Антоновић, Љуб. Јовановић, Н. Стевановић и Д. Ј. Путниковић. Пословођ , Мил. Марковић. I. Прочитап је и примљен записник прошлога састанка. II. Прочитапо је писмо г. миппстра просвете и црквених послова од 20. овог месеца, ПБр. 16.800., којим се шаљу Савету на оцену акти по кривици г. Јевте Ђукића, учитеља основне школе у Горњој Трешњици. Савет је одлучпо: — да се за преглед и оцену аката по кривици г. Ђукића умоле г. г. Ж. Мплосављевић и Д. Ј. Нутниковић. III. Саслушан је усмен извештај г. Ж. Милосављевпћапо кривици г. Николе Дамњановпћа, учптеља основне школе у Липолисту, и прочитан је писмен извештај г. Н. Стевановића о истоме предмету. Савет је, усвајајући мњење г. г. референата, одлучио: —да јег. Дамњановић учппно кривицу тпме, 2