Prosvetni glasnik

ПРОТОПЛАЗМА И

НАДРАЖЉИВОСТ

547

перастог лишћа имао цело, око 30 продената биљака с истоветним целим лишћем. Већина младих биљака доиста је устукнула, вратила се у нормални облик. Али је увек остао знатан део у тнпу варцјације, докле се у биљном царству не може да наведе ниједан нрнмер, да су се наследиле промене, које су се извршиле на већ потпуно развијевим деловима. До сада није се видео ни један раст, који би образовао шишарке без иомоћи дотнчннх зоља, ма да су се напади ових зоља небројено пута, у безбројно много генерација растова, понављали; тако нсто још ниједна воћка ннје расла с поткресанпм гранама, при свем том што су се оне од вајкада поткресивале. У најчудноватије животне појаве спада оно, што ми код организама развиКе зовемо. Овдеједан нроцес одређује други, и условљава тако нпз стања, чији узастопни ред у развпћу сваког организма у суштинп одговара оном узастонном реду, у коме су прсци у току времена задобивади ова стања као нова својства. Сваки стање, да би се појавило, захтева извесни супстрат, али са својим појављпвањем ствара оно у исто време и услове за потоњп стадијум развића. Најчудноватије јесте ритмично кретање, које нам се јавља у развићу узастопних генерација. С јајетом почиње развпће, а с њим се довршује. И овде владају наслеђем утврђеии процеси, који један другп условљавају. Ако нмамо на уму, да је основно својство живе сунстапце да расте и да може нова својства да задобива, онда је добивен основ за разумевање свију процеса при развићу. Ако отворнмо вентил на каквој наложеној парној махиан, она ночне да се креће, и врши рад који према својој грађи мора да врши. Наш рад при отварању вентила не стоји ни у каквој размери према раду махине, и само ослобађа снагу која је потребна за вршење овог рада. Ири отварању вентила нисмо на махину пренели извесну снагу, већ само ослободили снагу. која јој стојц на расположењу, и којој је притисак вентила држао равнотежу. Напротнв, затегнемо ли тетпву на стрели, го снага, коју при том трошимо, стоји у пепосррдној размери с извршеним радом: овде Је пзвршено пренашање снаге. Рад, којп је при запињању утрошен, нагомилан је у занетом луку као латентна енергаја, као напонска сиага. Одапнемо ли стрелу, то ослобађамо напонску снагу; ова се претвори У ЖИ!! У снагу, у радну енергију. Између снаге, коју смо утрошили да одапнемо стрелу, и снаге коју смо при том ослободили, не поетоји никакав одређен однос. Овде је извршено ослобађање снаге,

као оно при отварању вентила на парној махини. Али, не гледајућп на губитке, којп постају услед трења и томе слично, количина снаге, која је при одапињању стреле ослобођена, одговара снази, коју смо моралн употребити, да бпсмо лук запели. Ову снагу преносимо на једну шинку, која се услед тога у даљину тера. Околност, да се прн одапињању стреле ослобађа толико снаге, колико смо употребили да је запнемо, може да нам послужи за обЈашњење основног закоиа, који је потврђен свима искуствима природиих наука, п који називамо пранцнпом одржавања енергије. Сви процеси у природи почивају на преобраћању енергије једне врсте кретања у енергију друге врсте, или у преобраћању напонске снаге у живу снагу, илп обрнуто, живе снаге у напонску снагу. Дата енергнја пе може се унпштити; нова енергија не може пз пичега да ностане. Целокупна енергпја, која се у васионн налазп, у колико допиру наша пскуства, јесте једна непроменљива количина. Жива супстанца организама нредставља количину напонске снаге, која се непрестано преобраћа у живу снагу, да бн се жпвотнц процеси вршпли. Нрц том се често снага нренаша Један такав процес однграва се при дисању, а то је лагано сагоревање. Прпрода не ради друкчије, него што ми радимо, кад запалимо дрво или камени угаљ, да бисмо у виду топлоте ослободили снаге, које су у њима нагомилане. Као што је кисеоник нз ваздуха потребан, да би дрво и каменн угаљ могли да горе, и као што се гасе у затвореном простору, кад је утрошен сав кисеонпк који се ту налази, тако исто престају одмах и животне Функције организма у околини у којој нема кисеоника. Снага се ослобађа већином при реакцијама живе супстанце на снољашње утпцаје. Код животиња врше се такве реакције врло брзо, на нрилику експлозија, као оно што се брзо натраг враћа тетива, кад се стрела одапне. Код бпљака су сиорије, не губећи ипак карактер ослобађања, којп се у томе састоји, да ослобођена количина снаге не стоји ни у каквом односу ка спазп, која је ослобођена. Експлозивне реакције у бпљном царству познаЈемо само код неких биљака, које на извесне спољашње надражаје и на промене уиутрашњег стања одговарају брзпм покретима. Најпознатији пример ове врстејесте Мппоза, чије се лпшће при потресу обори, а листићп склопе. Извршени надражај повишава на један пут у органима за кретање, који се налазе на дну лисне дршке и листића, порозност протоплазме за воду, те вода пз ћелица изађе у међу-ћеличне просторе. Прп том«> се смањи запремина ових ћелица, а према томе и