Prosvetni glasnik

565

народпошћу нађе, као што смо видели, најлажнији нзраз и нримену, иочињући од Карамзпнске сентименталности, која сједињаваше идилу с одбраном, крепосна права, до званичне народности, која је видела основу народног духа, међу осталим, у том истом крепосном ропству, до Сахаровске мржње ирема свему туђем, до Фаптазија Морошкина и Савелјева — Ростиславича, до лажно-народног стила у књижевности, до вражде према образовању јер је јевропско... Писци нрогресивног правца (Велинскиј, Херцен, Грановскиј, Тургењев и др.) негираху то изврћање »пародности", које беше за њих очевидно; ну прогресивна школа улагаше сву своју снагу у питања с^времене социјалности и просвете: народно питање беше блпзу осећају јој и убеђењу као морално-социјално, ну према народној старини она се односила равнодушно, као нрема ирежпвелој прошлости ; у сувременом народном животу та је школа видела јаде ропства и незнања, тражећи за њега слободе и школа. СловеноФили падоше у другу крајност, у полу-мистнчно маштање, удаљзно од неиссреднс стварности, маштање, које могоше експлоатирати опскуранти. Таке беху погодбе. Руска права наука мораде тражити неки излазак из тих разних гдедишта на народност, из тих крајности опскураната, прогреспста и словеноФила, и кад се појави теорија Гримова — наоружана научном силом, дубоким проницањем у пре недоступне пределе стариие и народног живота, одушевљењем према народним умотворинама н топлим одношајем према народу, као носиоцу тог народно-иојетског садржаја — морала је наћи одјек и у руској књижевности. Ту она беше потребна као научна основа за тумачење народности, па као таква није могла да не пробуди саучешће у људима, који спојише научну спрему с љубављу према народу, и знадоше да нађу несничке стране народног предања, често сакривене обичном оку. Задатак, да уведе Грнмову теорију у Русију и на њој да оснује научно испитивање руске старине и народних предања, пао је па Буслаева, који га испуни на част и себи и науци. Као човек од науке, он не беше ни противник слободне критике, ни заслепљепа приеталица московских предања, ироповедајући, као свој идеал, слободан живот народности, загрејан узвншенпм појетским иредањем старине. Тим начином учење, што га излагаше Буелаев, ушло је у руску етнограФску науку, као историски неопходан елеменат. Јер да најновије народне тежње добију своју логичну и моралну пуноћу, требало је, да се с гледиштем нрогресиста, који се занимаху само питањбм о социјалном положају народном, сједини научно изучавање унутрашњег народног НРОСВЕГВИ ГДАС1ШК 1892.

живота и историје му, смисла прсдања и тајна појезије му. Зато је била потребна не само нримена сувремене научне анализе, већ и топал одношај према простим умотворинама народним, подобност иесничке репродукције далеких времена и наивне контемплације. Све се то сјединило у делима Буслаева, који је умео, служећи се сувременим ресултатима немачке Филолошке науке — не у смислу копирања, већ самосталне примене и разраде према новим потребама — да открије лепе стране народних умотворина, да одгонене тамне, да покаже високе моралне нринципе у њима, да оцени онај песнички стил и живу им Фигуративност, по којој се с њима не може ни поредити уметничка појезија, а, што је најглавније, да им извојује општс, заслужено ноштовањс. Стварање тог новог одношаја према народној старини и појезпји — осим многих специјално-научних, важних расправа — чини капиталну заслугу Буслаева, коју мора врло ценити историја изучавања руске народности. Уз Буслаева пристао је други руски тумач народних умотворнна и предања А. Н. Афанасјев (1826—1871.). Историским својим радовима он припада школи Соловјева и Кавелина; а у студијама својим о митологији, етнограФији и археологији Акгнасјев пође путем, који показа пре тога Буслаев. Од 1850-тих година иде читав низ радова му на том пољу и славно издање му: „Русскјн народннл сказки* (1855.-63.), први научно издан зборник те врсте у руској литератури; у предговору Афанасјев обраћа пажњу на значење бајке, као остатка доисториског предања, чим се тумачи сличност јој код разних народа. Друго издање Афанасјева беху „Народннд русскјд легенди® (185 9.), које због цензурних прилика не изађе други пут и остаде библиограФска реткост. Ну најглавнпјц рад му, дело живота његова, беху: „Позтичесшл воззр^шл СлавлнЂ на природу." (Три велике свеске 1865., 68. и 69. год.). То је огромна работа, у којој АФанасјев, ослонив се на сувремену научну митологију у Германији, даде први систематски преглед руских и словенгких митских предања, сабрав разноврсно градиво руско и словенско и послужив се оиширним Фактима у литератури, особито из мало познатних и слабо доступних провинцијалних издања. Основни му погледи подударају се с погледима Грима и наследнпка му у науци: Куна, Шварца, Манхарта и Макса Милера. Верујући у апсолутан ауторитет им, оп је поделио с њима и њихове иогрешке; па ипак, и ако је данас паука одмакла, дело Афанасјева остаће још дуго драгоцен зборник у ред доведених Факата, као покушај целокупна излагања, какво је у руској науци врло ретко. За изучавање руске 73