Prosvetni glasnik

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

607

пређењу просвете у српском народу, пође упоредо с њнма, па се у брзо, поред пок. д-р. Ђ. Натошевића, истаче као признат педагог. Поред дужности проФесора и управитеља препарандије, Вукићевић је још управитељ девојачке школе сомборске и школски надзорник. Све ове дужности врши он тачно и савесно. Као добар Србин, Вукићевић искрсно воли сво.ј народ. Православну веру сматра као најбољи бранич орпске народности. Истински религиозан Пукићевић жели да се у свима српским школама даде више места религији. Својим ђацима служи за пример \редним похођењем цркве. Уверење своје, да је Српству спас у одржању православља, да је то сраска, да је то словенска вера, Вукићевић у свакој даној прилици јавно исказује. Вукићевић је написао и издао неколико школских, педагошких дела, од којих су нека више пута прештампавана. Још је већи број радова његових религиозно-моралне садржине. Од његових дела нама је у Србији најбоље познато Уауство за Буквар, које и данас служи учитељима као помоћна књига за предавање Буквара. Господин министар просвете и црквених послова, ценећи заслуге Вукићевићеве за српску школу, изаслао је управитеља београдске Учитељске Школе, да па Вукићевићевој прослави буде предсгавник школских радника у Србији. * Светковина је отпочета у суботу 16. октобра. Тог дана, у вече, кренула се је бакљада, са музиком ватрогаског друштва на челу, дворишту Препарандије, па, прошавши главним улипама сомборским, зауставила се пред станом Вукићевићевим. Мешовит хор ђака Учит. Школе отпевао је две песме. Врло лепим говором поздравио је свог бившег наставника у име његових ученика, члан приређивачког одбора, сомборски учитељ Стева Коњовић Узбуђен поштом која му се указује, дирнут топлином речи Коњовићевих, Вукићевић је захвалио својим ученицима, пријатељима и суграђанима, који се беху у великом броју искупили да му кажу искрено хвала на досадашњем раду и да му пожеле живота и здравља, да још дуго ради у корист школе и књиге српске. Сутра дан, у недељу, 17. октобра, била је у српској цркви свечана служба с благодарењем. На јектенија одговарало је грађанско певачко друштво сомборско у мешовитом хору. Црква је била пуна ђака и гостију, али, не знам зашто, једва ли је било десетину сомборских грађана. — После лингосветни гддсаик 1893.

тургије, у великој сали, у Препарандији, искунили су се изасланици из разних српских крајева, гости, мештани и ђаци, да поздраве заслужног радника школског. Председник приређивачког одбора, проФесор Мита Калић, поздравио је у име проФесорске колегије свога уваженог управитеља. За њим су говорили директор новосадске гимназије, начелник окружни, директор маџарске гимназије сомборске, управитељ београдске Учитељске Школе, новосадски проФесор Милан Јовановић у име Српске Матице, управитељ новосадске девојачке школе, ђак Вукићевићев, Аркадије Варађанин, и т. д. Маџари су га поздрављали на маџарском језику. Вукићевић је сваком говорнику захвалио усрдно и опширно. И на маџарске поздваве одговарао је српски. У вече је била беседа са игранком и банкет у лепим просторијама хотела »код Ловачког рога". На беседи, која је била врло добро посећена. држао је проФесор Калић говор о животу и раду Вукићезићеву. Певали су ученици и ученице Препарандије. Било је лепих музичких пијеса и декламација. Врло дирљива је сцена била, кад је јубилару предат сребрн венац са тракама. Многима се, од узбуђења, засијала суза у оку. На банкету је било око 100 особа. Било је и прилично Маџара. Здравица је било више, српских и маџарских. Звуци музике из побочне сале, где је била игранка, допирали су у трпезарију и расположење гостију још више увећавали. Састали ее људи из разних крајева српских, махом проФесори и учитељи, па се, у малим групама, водио врло жив разговор. Тек после поноћи поче.ш су се гости разилазити. Телеграфским путем дошло је око 200 честптака. Српски патријарх, црногорски престолонаследник, српски министар просвете, поздравили су јубилара лепим честиткама. Престолонаследнпк Данило у своме телеграму вели: да ће Његов узвишени Отац дати и видљива знака поштовању рада Вукићевићева. Л. Л.

ПР0СВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ. Њег. Висдкоареосвештенство г. митроаолит Мнхаило изволео је поклонити 20.000 динара на име помоћи за зидање основне школе у Соко-Бањи, свом месту рођења, а у спомен својих покојних родитеља Милована и Марије Јовановића, грађана соко-бањских.