Prosvetni glasnik

18

спаљивања нпје био општи, иди се временом променпо. Оружје, алатп и украси, који се поред костура надазе, припадају цајдубљој старини, добу камена, па се редом мењају до бронзаног и гвозденог доба, дајући неоспорне доказе о степену развијања ондашње кудтуре. На овоме, као у опште на цедоме нуту ретко бнх приметио какво седо, ваља да за то што су закдоњена нагибима земљагата. Овде онде опазио бих по који кућерак иди дачу, све од дрва. Колибе су сдамом покривене а даче плехом, зелено бојадисаним а дувари црвено. Првог дана овог путовања око 7 сахати у вече изиђосмо из области ма1оруских и уђосмо у област великоруских губернија, којима је Москва глаиа, као што је онима Кијево. Становништво великоруско броји на 41 мпдијун, и пружа се од Аркангела до Крпма п Кавказа; на истоку је прешјо Ураде, а са запада граничп се, у пеправидној линији, са Белорусима, који су некад припадалп литаво-пољској држави — 3 мплијуна на броју, — н Малорусима, који заузимају јужну Руснју, а занадно се простиру и преко граница ове државе и броје око 12 мплијуна. При издазу, по станпцама, осетих да је зима и морадох навући бунду. Сутра дан осванусмо, под снегом, у иространим, испрекнданим шумама, понајвише брезовине. И тако за непуних 24 сахата вожње осетих да сам са свим пренесен у северне пределе. Сад мн се и лица код младих људи, нарочпто код девојака, указиваху све блеђа. Није ни чудо при овој зими, која кад кад не да ни на удицу изићн, а у стаповима херлетично затвореним. Врата су по домовима сва обложена а нрозори китом залепљени. Често, у каквом пространом стану од 6—7 одаја, не оставља се незалепљен запромају целог стана самоједно једино окно од прозора. Између прозора пак пма скоро свуда за илузпју ока у овој дугачкој зими од 6—7 месеци, мала баштица, али од памука и шарене хартије. — Али треба видити, како се све то мења чим прво пролетње сунце и овде гране. Врата се п прозори широм отварају, а девојке порумене за 15 дана. Пошто ме снег и зима лишише сваког сиољног уживања, то пажљивије посматрах свет у вагону и по станицама. Типови су се од Кијева приметно измениди. До Кијева беше живахних Малоруса, Грка, Румуна, Нољака, Јевреја и сразмерно много калуђера. Од Кијева све сам Рус, висок и витак, или кратак и дежмекаст, навек достојанствене појаве; изузимајући по које маркантио татарско лпце. За чудо како скоро сви с малим изузетком у овим пределима носе иростране хаљине. Из њихових кабаница по кроју италијанских „табора" из ирошлих векова, могао би какав јужњак, без сумње, скројпти два нара хаљина Свп су мп сапутннци брадати, има пх просто са ведичанственим брадама, да се п нехотице у њих загледах, сећајући се при томе Петра Великога и његове љуте борбе протпв брада. У станици Скуратову сиђох на доручак, па желећи окусити какво чисто руско једо, поручих

„шчи" и не знајући шта је то. Посдужитељ ми донесе неку чорбу са купусом и ведико парче говеђине у њој, а уз то један ћупчић по Русији врдо распрострете љуте муштарде. Чорба беше укусна, и као што доцније дознах, она је опште народно једо. Ово једо није ме коштадо, још и са хдебом, више од 18 копека, ни нуна 4 гроша! Неком оФпциру, што беше до мене, напдатише ио моме мишљењу нехотично, 10 копека више но што је бида означена цена неке рибе на јеловнику. Официр дозва га<ду па му се пожали, и послужитељ би с места уклоњен из трпезарије. На целоме дугачкоме путу не бејах нигде лихварен. Нпко ми се нпје наметао за бакшпш, нити је ко мени нп осталлм сапутпицима досађввао понудама којекаквих куповина. На некој станицп бдпзу Москве уђе у наш вагон много путника. Свп се разместише које куда. Два господана дођоше у мој купе и седоше преко пута од мене. На један пут се у куиејима иза мојпх леђа зачу велики смех^и граја, усдед чега се моја два нова сапутника намрштпше и један од њпх промрмља кроз зубе Фер....хт. (тегПисМ). Изпенађен, стадох и ја разабирати за узрок ове ларме и дознах да је неко од путнпка донео вест да је Бизмарк пао, чему се присутни Руси радоваше и кдпкташе, а Немцима то би криво. Ситна ствар, ади иуна поуке. На овом дугачком путу воз је прелазио кроз мпоге знатне варошп, ну како све беху маглом завпјене то не добих од њих никаква упечатка. Међу тим најглавније су у томе реду: Њежин, у черниговској губернији, са 44 хиљаде становника, Конотоп, у пстој губернији, са 18 хиљада душа. Путивед 10 хиљада душа , Курск стодна варош истоимене губерније с 50 хиљада душа — све важне житпе и трговачке вароши, принаддежеће чернозему, са основима повеће индустрије — док напротпв Орел, стодпа варош орловске губерније, са 78 хиљада душа, Мценнк, у истој губернији, са 15 хиљада душа, Тула, главна варош истоимеће губерније, са 64 хпљаде душа, Серпухов, у московској губернпји, са 22 хиљаде душа, Подолск, такође у московској губернији, са 11 хиљада душа, и Москва — то су све саме индустријске вароши, као и сав цредео око Москве. Ту је управо центар целокупне индустријске радиности руске, а из узрока које ћемо на свом месту поменути. Орел је, међутим, чувен са својих платнарскпх п сукненпх тканина, Туда сасвојих државнпх Фабрика оружја, са својих самовара и посуђа од туча и т. д. На све ове производе имаћемо придике да се вратимо. Са свим пред вече почеше се указивати дуж коловоза учестапе даче у таму завпјене, по негде један манастир, илн високи димњак какве Фабрике, у знак да се приближујемо неком повећем центруму људства. На један пут наста по вагонима жпвљи покрет, светиљке поред пруге учесташе. Кондуктер се обраћаше путницпма са питањем у којој ће се станпци који искрцати Ја се реших за никодајевску, која водп Петрограду, у чпјој близини бејах намеран да одседнем ради лакшег саобраћаја са овом стапицом. У том тренутку