Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

италијанских и Фдаманских школа. Ми у овај музеј иећемо улазити. Имаћемо их још доста да посетимо на нашем путу, већ ћемо ући у храм Спаситељев, пред којим стојимо и који нас неодољиво привлачи својом лепотом, и поражава својим колосалним размерама. V. Сабор у имк Христа Спаситкља. Пет шест стотина метара, наспрам југо-западног краја Кремља, на малој узвншици поред реке Москве, диже се, на сразмерно пространој чистини, горостасни храм Спаситељев. Овај је храм сазидан у времену од 1.837. до 1883. год. за, успомену ослобођења од Наполеонове инвазије Оваје инвазија толико била потресла Русију, толико је вароши разорила, толпко светиња руских оскврнила, да су Цар н народ хтели овековечити успомену на овај догађај посвећењем једнога од највеличанственијпх храмова светских, Свевигпњему, из благодарности за срећно избављење од те напасти. Првобитни храм, по плану архитекта Витберга, требало је да буде изведен одмах посде дванаесте године, у још величанственијим размерама но што је овај, на врабачком брду, са кога би доминирао Москву цедом својом горостасном висином. Ну у самом почетку рада приметило се, да Је земљиште сувпше трудо за такав терет. Према новоме земљишту пак морао се и пдан изменити. Нов јеплан саставно руски архитект проФ. К. А. Тон*а, а зидари и сви вештаци беху такође Руси. Противно нређашњим описивањима храмова, које смо започели спољном њиховом појавом, Спаситељев ћемо храм започети изнутра, а по том да будемо колико је могућно краћи и јаснпји. На темељнма који су 6 до 7 метара дубоки а у дну којих су нађене мамутове костп, знак да је сав дидувнјум одстрањен, дигао је архитекта четири горостасна пидастра, око 70 метара висине, не од темеља, већ од пода црквеног. Над овим пидастрима подигао је кубе од 30 метара у пречнику, а око 34 метара висине. Са бокова четворо пидастра узвукао је на све четири стране кракове грчког крста. Прочеља ових кракова свршују се у тремовима, са по четири висока стуба сваки, али тако да је растојање између свака два крајња уже, а између средњих шире. Ова растојања између стубова архитект није оставио празна, већ их је озидао. По врху стубова бацио је архитраву и над њом је подигао три аркаде, које одговарају трима пољима стубовима образованим сваког појединог прочеља, којима је, место Фронтона, завршио сваки трем — иа је и те аркаде озндао. У кутовима, између сиољних кракова крста, да би испунио само један део оних дубоких углова, дигао је четвороугдасте мале куде, равне по висини и склопу са тремовима. Над свим кудама (торњпћима) дигао је кубета, која замењују звоник. У прочељу сваког трема отворио је по троја врата под пуним луком. Пошто је у сваком трему средње поље између стубова шпре, то су и средња врата шира од побочних. Равно са основом дукова на овим вратима иде, свуд окодо здања, широк Фриз, који маркира, у исто време, и ви-

сину подножја стубова. У истој пак висини с вратима, отвореп је првп ред прозора по боковима тремова, и то само по један на свакој страни, свега, дакде, осам. А по пространим пољима између лукова и архитраве, отворио је други ред прозора, по три на ширим пољима а по један на ужим; онда, по боковима трема опет по један и на свака два прочеља куде такође по један; свега, дакде, 36 прозора. Прозори су узани, ади по неколико метара високи, на стубићима, који су везани међу собом низом грацијозних лукова. Сад тек долази архитрава, која је управо постала Фрвзом и тече свуд у наокодо око целог здања. Прочеља аркада над овим Фризом испуњена су бронзаним рељеФима у облику медаља, које алегорично представљају дедикацију храма. РељеФИма су испуњени такођер и углови између аркада врата и стубова, као и сва остала празна поља на овој висини око целог здања. Пошто је храм подпгнут на високом субасману, то је свуд у наокодо опасан низом пространих степеница које воде пертадима. Око бубња (тамбура) средњег кубета отварају се 16 прозора истог скдопа као и они по дицу здања. Врх је бубња венчаи широким Фризом, који се свршава атиком од арабеска — над којим се тек дпже велико кубе с крстом на врху. Свих пет кубета покривени су дпстовима од чистога злата. Свих дванаест врата сдивена су од бронзе скудптиране. Зидине су храма од белог тесаног камена, а по подножију од црвенкастог гранита. Сагласност сразмера између цеде зграде и кубета, између прочеља и њихових отвора (прозора и врата); скдадност између кривих и дугачких правидних динија које се свуда свршују грацијозним луковима, прорачуњена умереност скудптурнпх украса, да не би потамниди хармонију архитектонских динија и, поред тога, ведике димензије храма, производе на посматрача колико пријатан, толико и импозантан упечатак с поља. Кад се прође кроз ма која од ових дванаест врата, не удази се одмах у храм, већ у шпроки ходник који, по старом хришћанском обичају, описује изнутра цркву свуда на окодо. Овај се ходник, осветљује са оних осам прозора ирвог реда, употребљен да прича потомству цеду исторнју Наподеонове инвазије, натписима и сдикама по зидовима својим. Из ходника улази се тек у храм, који својпм сјајем и пространством чисто засењује. Унутрашња дужина храма износи до 67, а висина испод кубета 104 метра. Ове су сразмере, рекао би човек, уведичане још складом грађе, изобиљем светлости и бдеском мермера који се сија. Иконостас је, по свом саставу, храм у храму, у облику осмоугле часовње, сав од бедог мермера, украшен и венчан позлаћеним бронзаријама, иодељен на више спратова, са којих се светле безбројнп редови светаца. Оспм овога има још два мања иконостаса у побочним одељцима. По обрасцу Св. СоФИЈе у Дариграду, опасује и овде, унаоколо, унутрашњост храма нространа гадерија која се диже над ходником. Оних 36 прозора другог реда избијаЈу у галерији, преко које се светлост разлева по цедом храму, придружујући се оној, која пада са великог кубета. Ово је једини храм