Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У НЕТРОГРАД

ког видех јако осветљена у Русији. Тим се више бдистају овде мермери, којима су стене, стубовв и патос разнобојно и скупоцено покривени. Где мермер не доликује, ту је вештачка сликарска рука уздигла у живахним бојама величанство п славу божју. Будући је Храм посвећен Спаситељу, то је и његов божанствени дик свуда насликан у разним појавама, за тмм свп добротвори руски с матером божјом у друштву, који су пспроспли од Свевишњега милост те се Русија спасла од чуда к0 Ј е ЈУ Ј е он Д а снашло. Највештији сликари руски пз овог доба, с којима ћемо се упознати у Петрограду, уложилн су све своје знање да овековече овај Храм својом вештином, као што су и архитекти и зидарп руски створпли један монуменат, који јасно сваком прича да се данашња Русија може п на овом пољу мерити с осталом Јевропом. Овај је Храм такођер сазпдан, као што видесмо, на основу византијског крста, али је у његовом склопу учпњено таквпх модпфикацпја, да он показује нраво доба препорођаја старе руско-впзантијске архитектуре. Пошто ја нпсам ни из далека успео да овим својим описом пстакнем праву естетичку вредност овог Храма, то нека читалац сам исиуни моје празнине кад му будем казао да су трошкови учињени око зндања и украса његових изнелп грдну своту од 60 милијуна динара!.. VI. Продужење шетње поМоскви.—Камени мост. — Дом за васпитаље. КиТАЈ-ГОРОД. безистен московски. ДОМ бојарина романова. Растанимо се с овим узором лепоте, и ако мучно, јер је својство сваке праве лепоте не само да примами, већ и привеже, па се спустимо за тренутак до обала оближње јој смрзнуте реке Москве, и с каменог моста бацимо носледњи поглед на овај Храм, који ће нам из те даљине показати још јасније хармонију својпх линија. С овог моста бацићемо такође наш први шири поглед на горди Кремаљ који лежп на супротној страни, на његове зубасте бедеме, на његове високе куле, стрељанама венчанпм, на његова мпогобројна кубета п звонике, што све сија од позлате да би мислио да је то какав вилин град. С ове тачке пружа пам се и далеки поглед па реку Москву све до утока Јаузе и на Замоскоречном крају, који се пред нама простире, још у облпку старпнске Москве, и најзад, историја овог моста онаква, какву сам ја случајно дознао, пружиће нам једну занимљиву слику из старог московског доба. Ту ћу вам историју, алп у путу причати, јер смо већ нашу шетњу у првом појасу око Кремља скоро завршили. Још нам остаје да обиђемо источну страну Кремља уздуж Москве набрежње, која је овде, све до нреко реке Москве, пуста п нема шта да нас заусгави. Напоменућемо само да на овој страни пзбијају Тајиицка врата Кремља. На крају Китај-города, зауставићемо се пред оним грдним здањем које приметисмо с моста, а одатле свратићемо, тренутком, у Китај-город, па ћемо, преко псте луб-

јанске плошчади и мејсничке улице, вратити се у наш стан, када ће нас већ и тамна ноћ затећи. Одмарајући се од дуге шегње која је трајала цео дан, око једног јединог појаса Москве у топлој собп, прпчаши чаја, ирелистаћемоисторију Москве, како бпсио јасније схватили њену важаост и значај Кремља, коме ћемо сутра посветити цео дан. Данашњп камеип мост није у свему онај истп који је осповао 1634. год. неки штазбрушки инџипир пменом Ансе, позван нарочито у тој цељи, у време царства Михаила Феодоровића, а који је, но његовој смрти довршио неки безимени калуђер. Тај је мост ире неколико година пз основа поновљен, јер је бпо склон паду. Историја, дакле, коју ћу вам прпчатп, односи се па камени мост 17. века. Једне вечерп, при чају, у једном петроградском салону, једна госпођа из круга у ком се и ја налажах, ускликну у разговору: „Дороже каменнаго моста". Не разумев смисао тих речи, замолих ју да ми објасни, не слутећп ни најмање да се оне односе на камени мост Московски, на ком се налажах пре неколико недеља. Госпођа се мало забрину како да ми објаспи њихов смисао, али једаи старп господин, који је такође унашем кругу бпо, нритече јој у помоћ, па изазвавши љубопигство целог круга, стаде нам иричати ову историју: Камени је мост играо у историјп Москве разиолике улоге, час је био њен Дапитол", час /Гарпејска стена" и, поред тога, јоши „Л.упернакулум московски". Услед ових разних његових значаја, он је познат био у Москви као ниједно друго јавно место; њега су знали и жене и људи, и млади п стари. Услед те његове зиачајности прндавали су му велику цену, одатле и пословица: „дорого как каменп мост". Одмах чим је овај мост довршен, ночеле су прелазити нреко њега свечаие литије, међу њима и опи из успенског Сабора у Донски манастир за усиомену победе над Татарима (1591. год.) Кад је Петар Великн освојио Азов (1696. год.), славио је, као некад конзули и царевп римски, величанствено свој триумФ на овоме мосту, којп је, за ту прилику, украшеи бпо трпјунФалним капијама, алегорпчнпм слпкама п натписима. Тако исго славпоје свој триумФ на овоме мосту и Фелдмаршал Румјанцов-Задунавскп (чији смо жезад впделп у Л.авровској рпзници у Кпјеву) за победе одржане над Турцпма у другој половпнп прошлог века. Неки Немац Јапсен, прозвап у Русији Јакушка, беше стуиио у војпу службу, у Петра Велпког. При нрвој опсади Азова, изневери га и пређе Татарпма, код којих промени по трећп пут своју веру. Кад је Петар, у другом походу, освојио Азов, падие му шака и тај Јакушка. Кад га доведе у Москву, обесп га, као издајника, на каменом мосту. На том мосту, којн Је бпо дугачак и шпрок, беше поднгнуто разних зграда, као царпнарница, продавпнце и нивнице. А на јужиом окрајку његовом беше неколпко впсокпх капија на чијим су се сводовима дизале простране куће са забавиштима, а испод кагшја беху пространи лагуми, у којима