Prosvetni glasnik

26

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

се точило виео и пиво. Весели Московљанп, нарочито млади синовп богатпх родитеља, долазили би редовпо у та забавпшта и лагуме да се веселе и часте. Али камеип мост дожпве и црне дане. Изненадно иасташе у Москви смеле крађе, или би по неког млађег члана богатих породица изненадно нестало, а није му се знало нп трага ни гласа. Само би се ирочуло да је свршио своје канда у води. Неки вагабунди, као пропали трговци, сумњивп агентп, мајстори којп би напустплп своје радље, склопише браство н сместише свој главнп стан у шупљпни деветог стуба овог моста. Ту би кројили планове, делили похаре и давпли л;ртве, пошто би пх најпре опљачкали. Кад се Бог смилова, власт похвата и ове злпковце и обеси их, као Јакушку, над деветпм стубом. Од тог доба камеии је мост изгубпо сав свој чар и важност, али пословица о њему још живи. Цело је друштво саслутало великом пажњом ову заиста интересну исторпју каменог моста и пропратило је ио свршетку разним комептарпма. Штета, велим ја, што се још није нашао какав Понсон Ди Тераљ рускп, који би написае зар пеколико романа по овој, колико занпмљивој толико и трагичној, теми. И сада ево нас пред домом за васпитање, пред том колосалном зградом, у којој се гаји и васиита које напуштене које сиротне деце, а које опет девојака за женско лекарство, до 15.000 душа. То је највећи завод у Европи. Већ овај број показује грдно пространство што га ова зграда и њене принадлежпости зауизмају, на ћошку при утоку Јаузе у реку Москву. Овај је дом подигла Екатерина Велика уз општу сускрппцију, и он се још и данас одржава о онштем народном трошку и исиуњуЈУ^ и Ј е дну од најсветпјих друштвених дужности, на углед и богатијим и напреднијпм народима. Ако одавде уђемо кроз прву капију Еитајгорода, која је наспрам овога дома, наћи ћемо се у најшаренијем п најорлгиналиијем крају целе Москве, верна слика Стамболског Безистена и његове околине, некад главно место за становање руској бојарији. За већу илузију, чује се и овде, као онамо, по који разговор јерменски илн јеврејски, а и ред дућана и дућапчића, п начип продаје, слични су навикама стамболским. Тешко неискусном купцу у „Рјадима" Кптај-города. Међу тим, овај је крај може битп најважнија трговачка тачка, ако и не најукуснији у целој Москви. Овде су, ако не сва стоваришта, а оно главни контоари највећих трговаца московских, поред многобројних детаљних дућапа. У Китај-городу потражићемо улицу Варварску, дапрегледамо у њој, часком, дом бојара Романових, клпце оне лозе у Руспји која њом и данас влада. Тој се кући некако заметнуо био траг, док није пронађена под владом блаженопокојног цара Александра II, п по његовој наредби обновљена. Зграда је средњих сразмера и састојп се из два са свим различита дела: из тако звапог криластог вестибула и из стана за становање- Овај последњи, у доњем делу, од кубастог гранита, састоји се из два спрата, који се дижу на високом основу, који је за цео један наш приземни спрат

и мезанин. Прозорп су у првоме спрату правоугли, а у другоме лучни, без даљих маркантнијпх црта. Али је зато велнкп вестпбул много комплпковапији, а својом суштппом подсећа на стари патријаршијски вестпбул у Царпграду, без шиљкасте куле по боку, која, овде, канда одговара домаћој капели или средње-вековном дазону. Високе степеннце с поља, украшепе на нодножпју лавовима, воде у прво нредсобље а одавде друге над високим аркадама у верапду, од куда се тек улази у првн спрат. Зграда је доста срећна комбннацпја. старо-руско-впзаптијских црта, из којпх се данас нокушава да се ипаугурише ренесанс руски. Дом је унутра претворен у музеј, у коме је смештен намештај и друге утвари из доба натријарха Фпларета и првог цара из дома Романова, као и њихове ондашње најуже родбине. Овпм завршујемо нашу шетњу по Москии, око њене највеће светпње, Кремља, у који ћемо сутра ући, пошто претходно прелистамо, као што рекосмо, историју Москве. VII. ЗнАЧАЈ МОСКВЕ У ПСТОРИЈИ РУСКОЈ.—ТаТАРИ И ЊИХОВА ОИУСТОШЕЊА У РУСИЈИ.— ЗлАТНА ХОРДА.—У ЧЕМ СЕ САСТОЈАЛА ТАТАРСКА ВЛАСТ ИАД РуСИЈОМ. Значај Москве одређује улогу коју је она одиграла у историји руског народа- Да бисмо ту улогу могли достојно оценити, треба да представимо у кратко, како је изгледала Русија у времену, кад је Москва почела своју улогу пграти. Кад је Апдреја Богољупски пренео великокнежевску столпцу у Суздалију, старо средпште руско се иореметило и борбе између разних дпнаста за надмоћност постале су још љуће. У овој борби кнез суздаљски Андреја настојавао је да замепи старословенски задружнп обичај управљања, којп је већ толпко крви коштао Русију, начелом суверенства по облику византпјских царева; то је начело унело у Русију грчко свештенство а доциије га и домаће прихватило. Ну тај покушај би иреран. Властити бојари убише Андреју. Али клпца, коју је он уВладпмиру засадио, донећевременомсвој плоду Москви. ЗасадРусијанема ни кад да се троши у тој борбп. Татари већ долазе, а мало пре њих, Тевтонци затворише излаз Руспји на запад, освојившп и неке њене насеобине по обалама Пејпуса; а после њих доћи ће, нагло осиљепи, Литавци и ирисвојиће себи целу западиу и јужну Русију, све до Црног мора ; и Русија ће бити сведена на две ренублике, Новгород и Псков, на Суздалпју и рјазанску кнежевину; једине нокрајине, које су још независне остале. Москва, суздалки град, започеће сада своју улогу. Унпштиће Татаре, сузбиће удружеие Ј1итавце с Пољацима временом 1н нх и покоритп, прпкупиће растргнуте делове руске и створиће јединство. Заиочеће и борбу са Шведима, који су, на северу, заменпли Тевтонце, и кад буде очистила земљу од страних завојевача, предаће жезло царства Петрограду, да се он са севером коначно разрачуна и створп широм врата на Балтпјском