Prosvetni glasnik

У ИЕТРОГРАД

мору, кроз која ће бујно .струјити европска култура у Русију, која је толпким љутим борбама била дотле заустављена у сваком напретку. Татарн су монголска грана, нореклом нз средве Азије, еурови и дцвљи као што ретко који народ, тако их историја иредставља. Онн беху нодељени на разна, нлемеиа, без вере н закона, скитајући се од Амура до Касннског мора, нотчпњенн поглаварнма, које је подизала на то достојансгво једино брутална снага. После дугпх н онскурних бораба, Ђенђпс-Кан потчпни сва та разна племена, прогласнвши се за једног дара на свету. Номоћу овпх хорда он освоји већи део Китаја, цео Туркестап, велнку Бухару, све до Крима, док његове војводе потукоше на Келкп (речица која се излива у Азовско море) (1224. год.) здружепе кнезове јужне п западне Русије. Суздалскн кнежевп не учествоваху у овој битци, јер у Русијп не беше још нп слоге нн једпнства као ни код нас, на Косову. То беше крвава битка, у којој погину шест кнежева, међу апма и Мстпсла!! Романовић, великп кнез кпјевски, к седамдесет најотменијих бојара и војвода. Једиа четврти део војске се сиасе. Самих Кпјевљаиа паде у тој битцп на десет хиљада бораца. У овом првом упаду Татара неста и Половаца, тих вечитпх непријатеља руских, које Татари сатреше плп претворпше у робље. После овог упада, ужас и тренет обузе целу Русију, али Татарн обусгавпше даље проднрање и вратпше се на псток. За пуних трииаест годпна није се внше нншта о њима чуло, као да нх је нестало с лица земље, п блажени кнежеви руски започеше оиет међусобне крваве свађе. Тагарп, међу тим, ратоваху за то време у Кинп, и кад ју освојише. Откај, спн и наследнпк г Бенђпс-Кана, посла свог војводу и нећака Батија, да освоји запад. Сад се Батпјеве хорде упутише северо-заиадној Русији, право на Суздалију. У своме нуту дул; Волге, (Ј237. год.) уништпше Бугаре, дотадање неизмирљиве непрпјатеље руске, као што беху и Половци. Под зпдпнама Рјазана, нотукоше удружену војску рјазанскпх кнежева, кнежеве прунског, коломенског, московског и муромског. Скоро сви ови кнежеви осташе на бојпшту. Рјазан бн освојен, опљачкан и спаљеп, а становништво, кнежеви, бојари и свештенство сатрвени по храмовима, где су се до последњег нздисаја борпли, или су у робље претворени. Сад дође ред и на северну Русију, која се није била одазвала позиву евоје јужне браће. Батије иотуче суздалску војску на обалама Коломне, снали Москву (онда још незнатну) и опседне Владимир, престоницу суздалског великог кнеза Ђорђа II., коју су браппли његови синови, док је он пошао био да тражи помоћи са севера. Јуначка беше одбрана Владимпрјана, али нпак све жнво скоро изгибе, мушко п женско, које на бедемима које по улицама и у Сабору. Осим Владимира, днвље Батијеве хорде сиалише седамнаест градова и небројена села, па се упутпше ка Сити, где се св. кнез Ђорђе II. био улогорио. г Борђе не освети нп синове ни своју престоницу, већ оста и он на бојноме 110ЉЈ.

Сада се Татари кренуше на југ, пустошећи пуне две годипе целуРусију, док 1240. године не освојише, опљачкаше и спалише, као што видесмо, Кијев. Одавде се унутнше у две колоне: једна цреко Пољске ка западу, а друга иреко Мађарске ка југуЕвроне, где је све живо од њих стрепило. Она колона на западу бп заустављена од Пољака код Дпгница и од ческог кнеза Јарослава под бедемима Оломуца. Она пакнајугу, нотукавши Белу IV. п освојившп Угарску, би заустављена у знаменитој битцп на Туровом пољу (Гробппк, 1241.) уХрватској, н по кршевнтој Далмацпји од удружених Србо-Хрвата, п гако сва се татарска сила, од које је цела Европа стрепнла, слила па леђима Словена. Претрнљени губпцп у Еврони, неизвесоост даљих успеха у овој страни света, у коЈој их чести градови и мучни брдовитп пролазк непрестано заустављаху, а нарочпто вест о смрти Откајевој, прпнудп Батпја да напусти запад. У свом повратку Батије основа, по обалама Волге, на краку Актуби, град, којему даде име „Сарај" (замак), којп иоста престонпцом моћаог татарског царства, названог „Златна Хорда". Ово се царство пружало са Уралских брда п Каспнјског мора до ушћа Дунава. Оно једржало у нослушпости, пуна два века, целу Русију, а и само баше потчнњено великим хановима татарским на Амуру, док се, 1260. године, под великим ханом Кубулајем, који је насилно присвојио ту врховну власт и пренео своју столпцу са Амура у Кпну, не оценп. Доцније се и сама Златна Хорда, која је, под грознпм Батијем п доцнијим Узбеком, велемоћна била, расцепп на мање канате: Сарајски, Крнмскп, Казански н Астраханскп, док их, у нпзу векова, са свим нестаде као држава. Татарп дошавши у Европу као идолоиоклоници, прпмпше Ислам 1272. године. За време упада Татара и док је трајала њпхова надмоћност, Русија је са свим матерпјално страдала и морално трпела највеће поннжење. Али Татари опустошивши целу Русију, изузев Новгород н део њене области, не уведоше ппак непосредно ннкаквнх политнчнпх промепа у њој. Они оставаше свакој кнежевпни, која се дизала пз рушевииа п згарпшта, властиту самоуправу, властите законе п домаће кнежеве. Земља руска оста властитосг Руса. Нотчпњеност Руса беше са свим друге прнроде, која се да свестп на ове тачке: Кнежевп руски беху ириморани да предстану на Хорди, бнло у цељп да изјаве своју подчињеност, бпло да подвргну суду Хапова своје размпрнце. Док је Златна Хорда зависила од велнкпх Ханова, кнежеви су рускн моралп често н њима предстајати на Амуру, где бп се, на своје велико изненађење, сретали с кнежевима и представницима најмоћнијих царстава Евроне ц Азије, што би још више увеличавало у њима нојам о моћи татарској и улевало већи страх од њпхове снле. При тим походима многи је кнез рускн заглавио, било услед дворскнх ннтрига нли услед непогода тако далеког и тешког нута. Нн једап кнез руски нпје се смео попети на престо док претходно не добије јарлпк од Хана. Свако писмо Ханово морала су сасдушати на коленима кнежевп и народ;