Prosvetni glasnik

306

ирилог историји развијања српских јуначких песама

Ови јс иесма конкретан пример да потврдп оно што смо у уводу иоставили. Претресање ове песме уверидо нас је, како би бндо неправо судити о старости једне песме на основу неких онћих априористичких критерија. Готови смо са песмама дугога размера о Краљевићу Марку. Из те старе збирке уиознали смо и две несме у десетерду. Сем ових нма у старој збирцп од 1858. још неких занпмљивих несама у десетерцу о Краљевпћу Марку, но с овпма ћемо се забавити у другом делу ове расправе. Напомеиућемо овде само, дајеврло малањихова вредност (упор. код Бог. песму 91.); да се пре свега слика, коју овде добпвамо о јунаку , кога прослављају многобројне песме у Вука, никако не може назвати ласкавим. Наноменућемо да се у песмама код Мидут. не износи Марко баш у најлепIIIој боји, јер особпто пада у очн оно прекомерио ппће, које песмаједва чека да истакне, више пута и онде где му ни најмање нема места. Код Вука се износи то у много племенптијем п Финијем укусу. Када се таке ствари певале о Марку око половпне нрошдога века, као пгго н. ир. читамо код Бог. 91. и Милут. 111., то онда потпуно разумемо речи Рељковића: Аде није у колу аивати Краљевића кб светца сдавити, Који иије заслужио славе, оалуд људи што се њиме баве. Тако нсто можемо схватпти речи Рајићеве: акоје оно нстина, што се о њему у простнм несмама нева, то је онда он био бруталан силеџија и обична нијаница, не гледајући на његова друга недела (в. Јагић у Раду од г. 1876.) кад се несме о Марку у обема старим збиркама, у оној дугога размера од 1700. и у оној краћега размера од 1758., као што смо већ видеди, не истпчу нити бројем, нити својом вредношћу. Али онда како да разумемо велики број и особиту вредност песама о Марку у Вуковој збирци, којима су млађе песме свакако много што шта интереснога додале ? Да ли да мислимо, да је Марко тек при крају прошлога века порастао у очима народних певача? Овоме се противе, прво, путни извештајп из XVI века, који познају Марка поред Новака Дебељака као сдавнога јунака из прошдости, и стављају га поред Мидоша Кобиловића ; друго, суд Гундулићев, који поред Кобидића и Свпдојевпћ Михаја сномиње и Марка, као једног од онихјунака, који су вечиту славу код Срба стекли; али пре свега оно што нам нрича Крижанић о садржини иесама, које су се у његово време иеваде.

Он говори о тШ1ен, којисурозк 1ег§а јрзогага (ноћПез е(, тШ1агез уш ) з1ап1еб сапећап! тајогит 1аис1е8. Отша аи!ет Ша сапУса, прича Крижанић даље, сопИпеп! 1аис1ез Мага Сга1е \аШ, Котас! Беђе1јас1, МП0881 СоћШШ е1; аИогит ^иопскт ћегоит. Овај обпчај, вели даље, био је у цвету код Срба п Хрвата ас11шс поМз риепз; дакле престао је тек крајем XVII века. Из даљпх података ауторових видимо, за који крај може он специјално потврднтп егзистенцију ових несама у XVII веку, т. ј. за покрајину на Кудпи, дакде у средњу Хрватску. Крижанић наводп неколико стихова из ове појесије онн су у дугоме размеру — и ту се баш иева о Марку, који се доводи у свезу са некпм нзвесним Радосавом Северинцем 1 )Да бисмо ову загонетку решили, потребно је осврнути се на песму о Новаку Дебељаку. Као што смо напред видели, егзистенција таких песама за старије доба потврђује се многоструко, ади једва да је од њих ма и мршави одломак до нас дошао. Свакако, да ће Старина Новак, стари хајдук из горе Романије, имати само заједнпчко име са Новаком у сгарим песмама, јер оно 1аи<1ез тајогига код Крижаннћа, тешко да се односидо само на хајдука, као што се то пева у 2. песми Вукове Ш књиге. Па зар нас овде аналогнја пе гони надо') 0 овоме иева једна врло занимљива иесма код Бог. под бр. 49. Како ова несма пе стоји ии у каквој свези са песмама о ко.јима смо говорили, то ћемо о њој рећи коју у ово.ј наномени. То је једна од оне две песме — и то знатнија које је Хекторовић забележио у Средњој Далмадији око нолоиине XVI века онако, како су је рибари певали »српским пачином." Ова је иесма доиста иа уиутрашњости; она није спевана ни близу онога места где је прибележена, него јој отаџбину морамо тражити много даље на истоку. Несрећном конјектуром Миклошића, ко.ји је мислио да »удински" треба поправити у »удбински«, замућена је сама ствар, која се именом »Северино«, »Секеринад® тако лако растумачити даје. Северино није пишта друго него румунски 'Гурна Северип; војводу удинског морамо дакле у оним крајевима тражити. Удин није нак ништа друго него чисто српски облик место старобугарскога Вђдинђ, Бђдинђ , дакле то је Видин. Да ,је тотако, потврђује и једнабугарска несма код Дозона подбр. 23., где се пева, како је паша видински лукавством ухватиои затворио хајдука Радана. Обе ове песме (Бог. и ова) особито се иодударају на неким местима, као : Бог. ст. 61., 63.: А сада ти вера буди, Радосаве, Влаткова, Да те хоћу нрид дружином поставити. Доз. ст. 15.—18.: В Мухамеда са заклЉам — барјактарста го направЈа — да води отбор-јунаци — да нази хазни от обир. А да неће облиди у Бог. вера, верни, бел, који се често нонављају, стајати у свези са пореклом несме са истока ? Ова песма доказује двоје: ирво, да је и на истоку у XV веку било песама дугога размера; друго, да су те песме сад било овим било другим којим случајем, билевећ у XVI веку иознате у нриморју, ко.је је велики нростор делио од овога места где су ове песме постале. Не треба пи истидати, коли[јо ово потврђује наше назоре, које смо изрекли у овој расправи.