Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

305

се овде није могло мирном душом нримити и невати, како Марко не познаје другога господара сем султана. Ту су дакле настале модиФикације, те се на мотнв о писму, које долазп и које изазива неодлучност и договарање између матере и сина, надовезују три позива: један је од угарскога краља, да му буде кум прн венчању; други је од Јанка, да му буде кум при крштењу, и трећи позив од султана '). Матн му саветује, да прве две дужности колпко му је год могуће брже сврши, па да иде цару на војску. Свакако је ово једини нзлазак из неприлике, што доста јасно сведочи, да је мотив овде постао доста извештаченнм путем*). Са овим се слаже и то, што се у песми сасвпм избрисало локализовање у Маћедонији, и ако се сачувало име Миња Костуранин. Овде је Мпња настањен у Угарској, песмага је начинила Угрином (мађарска земља — мађарски војевода) 3 ). Само још у једном рефрену с/гоји „Турчинујунаку." Пада даље у очи назив „мађарсв.и", јерје свагда у нашим песмама назив „угарски"; ово изражава државни, а оно пак етнограФски појам. Као што рекосмо, наше иесме себе и своје јунаке идентпФикују потпуно са назнвом „угарски." „Мађарскп" се употребљава онда, када се хоће противност да пскаже (упор. ст. 165. у песми 59. код Вука и песму 81. на више места). Према томеможе се узети, да је песма познијега постања, када државна веза нпјевнше потнскпвала народне противности. Тешко дакле, да ће наша песма старија бити од 1600. г. на и ако у себн има елемената, који бн допирали у XV век. Поред ове прераде на угарском земљишту одржала се ова песма у правом развијању у унутрашњости Србије, п то, судећи према два варијанта (Бог. 86. и 87.), морала је она иматн двојак облик, један старији без арапске војне, претње Мпњине и саветовања, и други млађн с овим новнм моментнма. Али п у оба ова варијанта код Бог. сномињу се 300 јаннчара, као и у песмама, код Милут., Вука, па и код Јукића. Алн ми нећемо износити овде, како једна песма пева п износи ове јаннчаре а како Ј ) Тако је у несми код Бог. а од прилике и код Вука. Милут. 37. сачувала је јасне трагове тога постуннога проширивања мотива. Овде стиже једно писмо од султана, друго од »силнога краља Матијаша'% треће од Мине Жидовине, како се у тој песми назива. Већ само то, што се име Матијипо одржало, показује, колико је ова прерада стара. 2) Код Мидут. се ова неприлика још орже свршава, анајмлађа несма код Вука дреши чвор опет по своме начину. 3 ) Песма 147. код Качан. зове нротивника Маркова Фиља Маџарин (159. назива га са Бел,о, а у 158. је Јанко от Косово). А да се овде није задржада представа из Бог. 7. песме па би нам то показивало, којим је путемјунак познате несме Филпп Маџарипа — његова се радња у 88. код Бог. нреноси на Сибињанин Јанка — ушао у опће у народну појесију?

друга, него ћемо напоменути, да се досга вндн, колико су несме имале с њима муке, не знајућн какву улогу да пм даду. Како је њихово јављање без икакве мотивације , то је тешко мислитн на амнлнФИкацнју. Марку не треба никакве помоћи, те с тога нема ни смис^а давати му помагаче. Ову недоследност тумачим само тиме, што држим да су јаничари прнпадали најстаријем облнку прпче. Знамо да је Марко нокушао заузети Костур турском помоћу. Може бити да је о томе била каква стара историјска песма, пре него што романтпчки мотивн, као: отмица жене и преоблачење, не заменише историјске успомене. Па п у варнјантима Бог. 86. ст. 73., 76.-78., и у 87., сг. 47.-49., 110. и даље, за тнм Милут. 37. стр. 56., други стубац, и 58., први стубац сачувале су се неке тамне успомене о освојењу Костура. Угарсва је обрада, изгубившп нрвобитно локалнзовање, а повукавшн конзеквенцмју нз могива о преоблачењу Маркову, испустила јаничаре'). Али да се прерада ова врнула с угарскога земљишта натраг у Србију, н да се овде сгоиила с обликом који је у њој још ненрестано жнвео, сведоче песме код Вука и Милут.; јер ма да су оне сачувале локалнзовање у Маћедонији, ниак су нримиле онај увод нз песме 7. код Бог., не решившн, као ова горе, ону комплпковану свезу, те је увод наравно нејасан, таман. 1Пта се тиче Марка у Прилнпу краљ угарскн и војвода Јапко ? У песмн 41. код Фплип. сачувало се чпсто српско развијање, само контаминовано с другим мотнвима (из Бог. 45., односно из Вука 97., као п пз несме 69., онет код Вука). 2 ) За сада ћемо оставнти поједнне нромене у овој песми. Таке су: мотиви о мачу, игрн, злостављању и награди. 3 ) т ) Упор. израз „добри витезови« у ст. 88. и 92., који нодсећа на првобитну обраду. 2 ) Султапова понуда, да падокнади Марку губитак његова имања, његових. двора и његове жене, налази се и у песми 87. код Бог.; ово не показује пи најмање утицаја са стране угарско-српскога круга песама. Колико је овај мотив стар види се отуда, што је ова понуда у Бог. 40. ст. 8.—25. на Бановић Страхињу пренесена (упореди код Бог. 40. песму ст. 25. са 87. песмом ст. 44). Сасвим је по.јмљпво, зашто је угарско-српска песма ово напустила: просто зато, што је то место и сувише турски звучи. Из песме код Милут. види се, да се прво испустида прва понуда »трибут*, а друге две су осгале. Да су некада и угарско-српској иојесији позиати били, показује Бог. 40. ст. 8.—25. ■*) Без сумње да је Вук, чувши оваку песму као што је Јукићева, одбадио на страну, као песму без икакве вредности. Али баш ова песма има у себи много старинеких дрта, које нам много помажу да утврдимо, како се певала првобитна песма. Тако се н. пр. само у овој песми 7. код Бог. задржао у првобитном облику долазак Марков на Минин двор и како га жена дочекује. Опажа се даље, да су песме код Вука, Милут. и Јукића међусобно једна на другу утидале.