Prosvetni glasnik

304

Из иутописа друге половине XVI века знамо, да се Марко у маћедонско-српским покрајинама пева као сдаван јунак. Па која су то деда, што су га тако прославнла ? И на то не знамо одговорпти. Обично се узима, да се није прославио делима правога исторпјскога карактера, него је ту био неки таман н загонетан случај, који је допринео, да се око његова имева од XV—ХУШ века грунишу скаске и песме. На жадост, врлојемало сачувано старијих песама, које би о Марку певаде. У јужно-далматинској збирцн од г. 1700. имамо три несме; међу овима је самоједна, комоћу које можемо пратити развпјање песама о Марку у току од више векова. Напред смо већ виделп (противно Јагићу), да песма 6. код Бог. Марко и Андрнјаш не стоји ни најмање у свези с историјским носиоцима ових нменд, те према томе не стоји у свези с осталим песмама о Марку, зато преко ње можемо овде прећи. Песма 3. Ова је песма врло неразумљива због свога Фрагментарнога карактера. Пада у очи локализовање у Боснии сномињање босанскога краља, које нас ставља натраг у XV век. Чудновато звуче сасвим немотивоване речи босанке девојке Марку: Али незнаш, хурјатине, али си заборавио, Давно ти су вјешала на сред Босне саграђена 1 ) 4. Ова је песма пресађена на угарско земљиште, н доведена је у везу са познатим нам мотивом нз иесме 20. код Бог. Овде је Марко заменио Секулу, као што је у 46. заменио Јанка. Марко је дакле, као што виднмо, достакасно ступио уугарско-српски круг песама. 5. Ово је старпја обрада познате песме о Марку н аранској девојци. По времену н месту не може се одредитн, но тешко да ће бнтн старија од XVI века, јер се у њој епомињу Арапи. 7. Ово је позната песма о Краљевићу Марку н Мнни од Костура. Она је врло интересна, јер од ње има врло много варијаната, који се но добу разликују (Бог. 86., 87. Милут. 37. Вук. 62., Филип. 41. 110 Јукнћу. Качановски 147., 158., 159., до осталих варијаната нисам могао доћи). Како пак ова песма има неке пзвесне нсторнјске подлоге, како се варијанти те песме, забележепп око 1700.-1750.,

1 ) Ја мислим, да ће овде лежати клица ономе главном мотиву у 40. песми код Вука, те према томе држпм, да ће сс оно нодсмехивање наслањати на какву старију лесму :

ст. 461Ј64. Јед .је Марко турска придворица, Са Турцима бије и сијече Ни ће имат гроба ни укоиа Ни ће с' Марку гроба опојати.

Те стихове упор. са клетвом Вукашиновом у 69. код Милут., даље ст. 246. у Вук. 34. песми, ст. 298. у 17. код Петран. Могдо би се закључити, да је у Босни живела традиција, ко.ја је шала ко је Марко т. ј. да је турска нридворица. Ова би традиција морала потицати пре турских времена.

1800. —1850. не развијаху у иравој линијп, то нам ова песма може дати доста приблпжпу слпку развијања једнога деласипске јуначке несме. У овој је песми исгоријска основа борбе Маркове око Костура нулога, коју је ту његова жена пграла (упор. Јиречек „Историја бугарскога народа" стр. 331. и даље). Мало је података, али н то је доста да сеутврди, да корен наше песме допире у XIV век, и да она прииада Маћедонпји. И наша је песма већ самим пмепом Мииа од Костура јасно локализовапа , и ако се доцније, као што ћемо видети, ово локализовање сасвим избрисало. Садржпна песме ово је: У одсуству Маркову напада Мина на његове дворе, пљачка и пали их, а мајку и жену му одводи у ропство. Марко се преоблачи у калуђерско рухо, те се доцпе у ноћ јавља пред дворпма Мининпм, куца на вратима и моли за конак своју жену, која је изишла, да му отвори врата. Она познаје Марков „бијели кожух" и коња 0 том упитан одговара, да је Марко умро у манастпру, и да је њему оставио кожух и коња. Жена се на то заплаче, а Мпна је почне да бије, на што Марко ражљућен потрже мач скривен испод мантпје, и убија Мину. Да је садржина песме била првобитна овака, види се из поређења Бог. 87.') и Фплип. 41. г ). 86. песма код Бог. слаже се напротпв са овом нашом као и с Вуковом у томе, што мотивише као и ове две Марково одсуство учешћем његовим у рату са Арапима. Са војном се доводи у свезу и лажна смрт Маркова. Ту је дакле амплификацпја — код Вука 3 ) премаша сваку меру — која , када би првобитна била, то би је онда морали и сви варијанти имати. Још веће проширење опажамо у песми 86. код Бог., где са писмом султановим стиже у исто време и Минино писмо, у коме му прети, да ће му опљачкати дворе, ако оде на цареву војску. У нркос томе иде Марко по савету мајчнну цару у помоћ. Песма са оваким уводом морала је ностати већ у унутрашњости Србије , јер само овде могао је султан бигп изнет у такој улози 0 походу на Арапе није се могло говорити пре освајања Селнмова у почетку XVI века. Песма овако проширена пада у XVI век, и у том облпку прешла је у Угарску. У Угарској морала се песма променитп, јер Ј ) Да је првобитније излагање у 87. код Бог.. показује упоређење ст. 88. и даље са ст. 145. и даље у песми 7. код Бог. г ) И Милут. 37. песма не говори ништа о борби са Арапима, него се инак па стр. 57. ири крају, види, да је старија песма, која је овој за иодлпгу служила, знала за ову битку. Млађе прераде код Качановскога такођер не знају ништа о том рату. 3 ) Овде ће бити пре каква контаминација, јер самостална песма 73. код Милут. доста је идентична са оном епизодом у Вука.