Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖНЋ

285

ст&јс, даклв, слмо из недостатка онога што је мишићним радом утрошено, него и отуда, што се нојављују матернје раснадања. Једиом речју : умор је тровање. Овакво тровање може бити само у једном мпшићу; а може бити и у већем или мањем комндексу мишића. За прво имамо пример у грчевитој акомодацијн ока. Кад се цидијарни мишић умори, и поред тога још дуже остане у стању контракције, као кад ученик мора, дуже време једно за другим да чита иди да пише, и то тако годинама траје, онда се развија склоност, да се очни мишић непрестано стеже, те се најпосле промени облик ока и настуни кратковидост. За оншти умор мишића даје нам пример гимнастика. Напрезање, које је иначе врло корисио, смета раду нажње, која је важан чинилацЧпри мишићним покретима. Иознато је, да после уморне шетње или пењања уз брдо човек ностане нсснособан за духовни рад. Према томе је ногрешно, кад ученнци између часова раде гимнастнку. С тога је најбоље да се ради гимнастнка последњега часа пре подне или носле подие. Слични су томе лроцесп умора у живцима. И рад и умор живаца произлази из сагоревања сложених молекила, који прелазе у чвршћа једињења; мн знамо, да живац с временом постаје све неспособнијн за произвођење сложених саставака (т. ј. за вршење рада). Умор не почпње одмах у првом тренутку, него он настаје после. 2. Пеихологија умора. Умору мишића одговара осећање умора, које сс код болесних и слабих људи може појачати до трајнога осећања слабости. На нижем ступњу ово осећање смањује се услед других осећања, а на вишем стуињу појачава се сваким нокретом; али оно се распростире врло лако и на друге делове тела, што бпва преко централног органа, а не нреношењем једне груие мишића на другу. Услед умора чулних живаца смањује се јачина осећаја. Смањење јачине осећаја нропорционално је трајању и јачини дражи, а брзииаје код разних чула различна. Ну с осећањем умора не треба помешати хотимично или нехотимично скретање иажње, јер при обновљеној пажњи опет одмах опажамо драж у великој јачини, док се орган врло сноро враћа од првога умора. Чулни умор ретко ће сметати учитељу, а умор пажње сметаће често. Умор пажње бива тим брже и потпуније, што је веће напрезање воље било потребно. Ми не можемо да кажемо, колико се нажња може напрезати, а да се не умори сувише, и у којим годинама може почети всће оптерећавање мозга. Овде се не може човек управљати ио том шта други раде, него но томе, шта он сам молсе учинити; то важи нарочито за учење. Мозак треба обрађивати, „као што се

поље обрађује, да не би подивљало". Педагог се, дакле, креће између две тачке: веџбања и умора. Противу општега душевнога умора има само једно средство: одмор. Јер умору су изложени не само воља, него и живци и мишићи услед јаког умног рада, а носледице су умора: Јнерасиоложеност. непријатност, раздражљивост, ћудљивост и малаксалост. 3. Паталогија умора, Болесна малаксалост настуиа онда, кад се живчана система прекомерно напреже, а при том се слабо храни. Томе су узроци: телесни иапори и духовиа напрезања с једне стране, недовољна храна, недостатак крви и недовољно спавање с друге стране. Код дечака још утиче и онанија. Код многих лица претходи умору узбуђење, које дуго траје, и у том периоду иојачане осетљивости лако се јављају таке ногрешке, а то увећава п убрзава умор. Знаци су можданог умора : асоцијације говора бивају спорије; ток се представа пореметп; човек се тешко сећа; лако се у њега јављају осећања неиријатности и смањују се иптелектуална осећања. 4. Примена на наставу. Кад се дете из домаће тишине одведе у школу, с, ночетка то не утпче шкодљиво, јер још претеже драж новине ; али скоро носле тога наступи обично умор услсд промењених захтева и ногодаба за живот. Умор се јавља свакога часа предавања, и то за децу од шест година од прилике иосле 20 минута, за децу од девет година после 30 минута и за децу од дванаест година од прилике после 40 минута. С тога један час предавања не треба да траје дуже од 45 минута, као на Великој Школи. Време предавања не бн се смело више смањивати, јер док се у ученика појави нажња, треба 5 до 10 минута. Али у нижим разредима може учитељ ипак после првих 20 или 25 минута датн кратак , одмор, за време кога се ништа не сме радити. У осталом, да бн се пажња у ученика сачувала од умора, треба пре свега избегавати јак напор њнхове воље. С тога је потребно, да учитељ свакога тренутка занима ученике мањим обимом предмета, а нарочито, да им увек показује делове пре целине. Даље треба да употреби и већу јачину дражи, те да н. пр. јачим гласом и намерннм побуђењем осећања (отачаствољубља, побожности) изазове. Најиосле треба и на то да пази, да буде држање тела ученпка правилно и да сви у њега гледају, јер се тим пажња олакшава. После ваља имати на уму умор иреко целога дана. Ми знамо, да је човек најсиособнији за рад из јутра, а најнеспособнији у вече. Према томе настава треба да се ограничи само на часове пре подне; а ако је то немогућно, онда настава после