Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

583

2. Школске вести. Извештај са скупа професора средњих шЕОла у Аустрији. После избора председништва, држао је директор Баран иредавање о томе, да се тако звави „Ргођејаћг" премести у четврту годину филозофије. На тај начин министарство би имало увек спремних наставника, а и ови би за годину дана раније добили место. Неки су били против овог предлога, али је решење одгођено, док други проФесор не поднесе свој реферат о реформи професорских пс;;ита. У секцији за неговању тела и школску хпгијену реферисао је д-р. Хергел о питању: шта се може постићи у неговању тела наше средњошколске омладине. Он каже, да се заводе у школи игре, али да се удешавају према годишњем добу и месту, — лети да се уведе обавезно пливање; шетње нрофесора са ђацима. У историјској секцији тражи ирофесор Сингер, да се настава из историје у средњој школи прошири, увлачећи у њу политику п националну економију у оноликој мери, колико ће бити разумљнво за ученике. Он излаже ц метод, како би се то предавало. Предлаже да се избере комисија, која би се тим питањем бавила. Усвојен је предлог и изабрата је комисија. У природшачкој секцији читао је професор Милер реферат о иитању: „В1е М1пега1о§1е а1з Ш(;егпсМз§е§еп8<;апс1 ипЈегп ш<1егп С1а58еп с1ег М1ие18с1ш1еп. в У пуној седницу говорио је професор Погачек о реформи професорских испита. Говорећи о оскудици наставника за средње школе, предлаже да се испити олакшају и да у исиитну комисију улазе и људи од ираксе а не само од науке. Пошто је саветник Шипер изјавио да је бечка комисија размишљала о олакшицама пспита и предложила их влади (избацила дидактични задатак, примање темага већ у 7. семестру, признавање неких радова у семинару), то је решено, да се скуп придружује предлозима бечке комисије и изјављује наду, да ће се у новим проциснма узети у обзир и жеље професора средњих школа. У архиву има наредба угарског минисгра иросвете о путним стинендијама. Сваки ђак који добије оваку стииендију, дужан је пре поласка сморазумети се са ирофесором, који гашаље; у првом семестру индексом доказати да је уписан; за цело време бити у иреиисци са професором, а на крају године цоднети му реферат о свом раду. После две године дужан је у научиом раду изнети извештај о својим студијама у иностранству, оштампати га и иослати министарству. 3 Преглед књига, листова ц арограма. а) Рецензије. Реферат 0 „НашПшсћ с1ег Егае1тп§з — игк! ХЈп^еписМз Јиг ћбћеге 8сћи1еп III. свеска о дпдактпци и Методици појединих научних предмета. Ироф. Штроол приказује и препоручује IV и IX. свеску великог дела: „8рагаег'з Ши8(;пег1е ЛУеНце8сћ1сћ1е". Још ће изаћи X. свеска. — Проф. Валентин топло препоручује XXXII годину дела: Јаћгћисћ (1ег ЕгГогзсћипцеп ипс! Еог^зсћгјие

аи! Леп 6ећ1е1;еп с1ег Рћ121к, Сћешје, Аз(;опот1е е1 Ме(;еого1о8Је. У прегледу листова приказује се реферат 2. 'АеИзсћпЛ Јиг 0б1егге1сћ18сће Уо1кзкшк1е и то за П год. 10, 11 и 12 свеска и о сзесци за III, годину. У прегледу програма истпчемо ове: Из реалке у Бечу II. кварт пма чланак: Бег деодгаПзсће Апзсћаиип§зип(;егнсћ1; ипЛ с1аз ^ео^гаНзсће 8сћи1каћте1, од директора Трамплера; Из реалке у Тирнави: „Ет 8рес1е11ег Еа11 е1пез Бге1ескез тК; га(;1опа1еп беНеп. Овде се доказује, да ако су а и I стране у троуглу, и а > б а а — онда мора бити и трећа страна с. рационална.

IX, свеска 1897. Расараве и чланци. У расправи: «\У1е котт(: сНе Соггес1иг1аз1; с1ег тоЛегпеп РћНо1одеп 2из(;аш1е, ип<1 ше каип з1е уегтт<1ег(; ^егДеп", гоЂори проф. Вавра о томе, како су наставницп модерних језика и сувише оптерећенн поправљањем за датака, а при одређивању часова не узнма се то у призрење. Чланак вреди прочитати, у коме је математички тачно доказао своје тврђење о оптерећености поменутих наставника и онда с правом: а) да се неки задаци (домаћи) избаце, б) да максимум за те наставнике буде 17 часова, а да им сваки час, ако би имао више од 17, нарочито награди. — Професор Розенберг даје нам начин, како се геометриским путем могу извести тангентно правило и обрасци за половине угла. У уџбеницима се то изводи рачуном из већ позаатих геометриских правила; за то се овај начин може преиоручпти. 2, Школске вести. У овом одељку доноси се чланак о организацији францускпх средњих школа н платама њихних наставника. Чланчнћ је интересан, али садржину његову не износимо овде највише с тога, што се тамо говори о платама ирофесора; иа како су оне према нашим много веће, бојимо се, да би по прочитању наше колеге биле још више незадовољне. 3. Преглед књига, листова и арограма. а) Рецензије. Има их више на разна дела. Препоручена су (МШег'8 Ђ. Јоћ.) СггипЉчзз с!ег Рћуз1к, 14 издање; Кгб^ег, 1Ие Р1атше(;не 111 аизШћгИећег Багз(;е11ип§ ип<1 тН ћезош!егег ВегисћзГсћИдипд пеигег Тћеог1еи (ососшто преноручено); Визсћ 100 етЉсће Уегзисће 1иг Аћ1еК;ип§ е1ек(;г1зсћег Огипс^езе^ге; — У прегледу листова има кратка са држина листа „Цп(;егпсћ(;8ћ1а1;(;ег" 1иг МаШегааИк ипс! На(;иг№1ззеп8сћаЛе11" и то за 6 свеску II год. затим за 1, 2, 3 и 4-свеску III. година. У 6 свесци за II . год. говори се п о Теслиним огледима. — Преглед 7, 8, 9. 10, 11, и 12 св. XXXVIII педагошког архнва затим 1, 2, 3, 4, 5 и 6 свеска од XXXIX -год. Напослетку приказује се 13 ирограма школских. В. 3.