Prosvetni glasnik

584

К 0 в ч

ВИШЕ 0БРА30ВАЊЕ ЖЕНСКИЊА У ИТАЛИЈИ Док не беше уједињене Италије, а и нре, девојке су васпитаване у манастирској школи, где настава не беше удешева тако, да се дух много напреже ; али од новог уређења државе то је постадо друкчије. Сви су заводи за образовање отворени женскпњу, и то од основне школе, па до университета; но ипак има завода, који су искључиво за женске. У садашње време, италијанске девојке, које су родитељи одредили за духовни рад, образују се овако: Ако је нороднда сиромашна, што се налази често и код најодличнијих породида модерне Италије, онда ће увиђавнп родитељи желети, да својој кћерн даду такво васпитање, којим ће бити оспособљена да може независно живети, ако јој не буде суђепо да се уда. У том случају, по што девојчица ироведе 5 година у основној школи, прелази у женску учитељску школу (8сои1а Хогта1е), коју учи три године, и по што сврши ту школу признаје јој се способност за учитељицу прва три разреда државних основних школа; а ако остане још годину дана у том заводу, онда добива диплому, која јој даје право, да може бити учитељица и у четвртом и петом разреду основних школа. Већина наставника у тпм женским учитељскил школама јесу женске; доцније ћемо поменути, какву спрему оне треба да имају. Девојку, која сврши учитељску школу треба у већинп случајева сажаљевати; ко хоће да позна њену јадну судбину нека прочита роман, који је црпен из живота, од Едмонда Амичиса „Ј1 Копшшо сГ ииа Маез^га." Скоро се догодила једна песрећа, по којој је публпка сазнала, како је жалосна та васпитна система. Нашли су девојку од 20 година мртву на железничким шинама у близини Брошћије; она је сама себи живот одузела. Ма да је пореклом из једне одличне породице, сиромаштво -ју је нагнало, да се нримп » учитељскога позива у једном малом селу. Она се спремил&за учитељску службу у учитељској школи. Но на жалост ово образовање није довољно; учитељица има да се бори против хиљаде других сиромашних кандидаткиња, док дође до толике плате да би се могла од глади сачувати; учитељска је служба за сада готово једина служба, која се даје и женскињу ; отуда је тако велпки број учитељпца у тако сиромашној земљи, као што је Италија, где се учитељице сразмерно мало траже. Еао најмања

Е Ж И И

плата за учитељице одређена је сума од 700 дннара на годину, а то је нешто више од 50 динара месечно ; ну мало их има, које и ту малу суму прнмају. Многе општине, нарочито сеоске, користе се тим очајним положајем бедних учитеља, те им још мање плаћају н на жалост, таква се понуда обично драговољно ирима. Учитељица неможе иматп више од 13о0 динара, и та се плата повећава сваких шест годнна за једну десетинЈ. Сваке три године учитељпца се потврђује у својој служби, и тек по што се на тај начин трн пут потврди, остаје стална. Учитељске школе дају повода великој невољи, несрећи и преступу. Стотинама ученица наваљују у те школе; њихови родитељи — обично сиромашни трговци — заносе се мишљу, да имају учитељицу у својој породици, па место да васпитају своје кћери за добре домаћице и вредне раднице, они их шаљу у учигељске школе, из којих после неколпко година излазе као свршене учитељице, са мало учености, а много сујете, с великим частољубљем, а без икаквога искуства. Тада долази борба за живот, тражење учитељскога места, мољење свештеника и чиновпика; и најпосле умре сваке године бар једна сирота учитељица на трагичан начин или пада иод великим теретом, а за њено се место, у малој сеоској школи, боре стотинама очајних створења — девојака, чији је живот, може се рећи, васиитањем иокварен, чија је једина нада да добије частан иоложај са илатом од 50 динара месечно. Пре неког времена беше упражњено 30 места, а њих је тражило 450 кандидаткиња. Жалосно је, да тај систем још влада, јер 1895. године беше само у учителлкој школи у Риму 900 девојака, које све очекиваху учитељску диплому. Било би тешко и бескорисно, кад би се описивало сиромаштво и борбе нротив невоље и искушења на ко.је су осуђене ове жртве. Ну ако частољубље родитељско тражи нешто више од иросте учитељске дипломе, онда се кћи шаље у гимназије, где проведе пет година или три године. Она учи овде заједно с мушкима грчкп и латински (у целој Италији има само једна гимназија за девојке), па кад сврнш гимназију, онда се може уписати у ма који Факултет на университету. Она може да учи Математику и нове језике, па, носле седам година учења може да слуша на уннверситету Математику и нриродне науке. И овде уче оба пола заједно, а само у неким варошима