Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИЕАЗИ

339

нашњој Пољској; Халански опет упућује, у тражењу Леђана, на острво Исланд ; Љуба Ненадовпћ помену, с прилично вероватноће, да је Леђан данангња Ђенова, п уз њега пристаде и А. Васиљевић. Писац ове студије не пристаје ни уз једнога од књижевника, које поменусмо да су се бавили о Леђану. Са придично смелим хипотезама он закључује, да је песма „Душанова женидба" само препев раније песме, у којој је била опевана женидба Бодинова Јаквинтом, ћерком бившега дуке од Апулије Аргирице, те према томе Л.еђан град наших народних песама не би био ништа друго до градић у Апулији А1еханшп, у коме је већ у XI веку бида епископска стодица, и који је концем тога века био независан од Нормана, који су тада пустошилн по Италији. Песму би, дакле, ваљало овако рестаурирати: у њој је првобитно била опевана женидба Бодина, Михајлова сина. Бодин се оженио Јаквинтом, коју је народни певач касније прекрстио у Роксанду. Отац Јаквинтин Аргирица Милов, дука од А1еханпт-а, по народној појезији је латински (италијански, апулијски) краљ Мијаило; Бодинови рођаци и клетвеници Вукан и Мирослав (Мирко) жупановалн су у време Бодиново у Рашкој, н место њих је народни певач после узео Душанове сестриће Воиновиће, заменивши Мирка Милошем. „Народ је опјевао женндбу Бодинову, вели се при закључку ове студије, и ова се пјесма у првобитном тексту пјевала јамачно све до битке Косовске. Посље Косовске битке иочела је све већма блиједити успомена на доба преднемањино и народ се је сјећао, у својој невољи, само још сјаја Неманића и славе и слободе сриске, за њихова времена; па је у пјесмп спомињао само јунаке доба Неманића; и тако би и у пјесми о женидби српскога цара Бодина Бодин прекрштен у српскога цара Стјепана". II поред свих ових разлога у овој студији, који могу бити доста и примамљиви, рекосмо напред, мислимо, да питање о граду .1еђану п после ове студије није потпуно решено. У Прилогику ироучавању сриске народне иојезије проФ. Андра Гавриловић продужује објављивати, иедавно у Г.аасу Српске Краљевске Академије започете, резултате, до којих је дошао проучавањем српске народне појезије. У овоме прилогу дотиче се трију питања из наше народне појезије: о војводи Гојку, који се помиње у нашим народним песмама као други брат краља Вукашнна; о народној песми нашој „Пропаст царства српског", п о војводи Пријезди, који се у народној појезијп нашој помнње као војвода сталаћскп. Расправљајући о првоме иитању иисац овако тумачи појаву војводе Гојка у народној појезпјн, као брата краља Вукапшна, поред Вукашннова брата деспота Угљеше, за кога зна и историја: у Зетн су била три владара, три брата Балшића; они су млађи сувременици Вукашина и Угљеше Мрњавчевића, а карактер њихова рада сличан је с радом браће Мрњавчевића; народна традиција је ухватила ту основу у сличности карактера тежње рада једних и других, помешалаје обе поро-