Prosvetni glasnik

354

ДРОСВЕТНП ГЛАСНИК

годинама шкода постоји, а ширење писмености се не види; не треба да ређамо примере, где је неко школу учио, на поеле неколпко година био ј едва 1шсмен, или ностао опет неписмен. Отуда је могао пасти онај тежак прекор основној школи, да је она дала мање писмености него војска. Војска је давала писменост људима, који не заборављају лако оно што науче; а основна школа давала је писменост деци, која, као што рекосмо, лако памте, алн лако и заборављају. Из овога се јасно види, да су иродужне школе иотребне ради тога. да се одрже и утврде знапе и ижменост, које основна школа даје. Без продузкних школа неће лного вредети ни основне школе. То је прва потреба продужних школа. Само то довољно је да се види како су ове школе врло важне и потребне. Али није само та једна потреба. Има још једна исто тако важна. Ми немамо иривредних школа, а потребне су нам веома много. Имати 90°/ о становника привредника, а само 2—3 привредне школе, то је велика несразмера, то је сувише мало. Иривредници у другим земљама далеко су измакли од нас. А они тај напредак нису учинили учећи се само сељак на њиви, трговац у трговини, занатлија у радионици, него и у школи. Разноврсне привредне школе крећу данас привреду свих напредних народа, те и нама ништа друго не остаје. Без иривредних гикола нема наиретка овој земљи нашој. С тим треба бити начисто. Али нама треба много привредних школа, а ми их имамо п сувнше мало; за отварање нових треба новаца много, а ми га имамо мало. Како да се помогнемо у таким приликама, или боље рећи неприликама? Ту нам могу иомоЛи врло много иродужне школе. Уз понављаље и утврђивање онога што се учило у основним школама, у овим школама могу се давати и нека иривредна знања: у селима пољопривредна, а у варошима трговачко-занатлиска. Иродужне школе дакле могу и треба да буду једна врста нижих привредних школа. Према томе продужним школама задатак је двојак: да одржавају и шире иисменост, и да дају и шире најиотребнија иривредна знања. Тај и такав задатак имају оне и у другим земљама, где има много разноврсних привредних школа, а код нас је та потреба у толико већа, у колико смо сиротнији у привредним школама и у колико смо у привреди заостали иза других народа. Докле не будемо имали нарочите стручне иољопривредне, занатске и трговачке школе у довољном броју, дотле ће нам иродужне школе за исту потребу довољно послужити, а издатак на њих неће бити велики, те ће га држава моћи поднети. Па и доцније, кад будемо добили довољно стручних привредних школа, продужне школе ипак ће остати за оне, који не иду у друге стручне школе и као кадар за давање кандидата онима стручним. И у другим земљама, где привредних школа има много, опет се продужним школама поклања велика пажња.