Prosvetni glasnik

Збб

ПРОСВЕТНП ГЛАСНПК

продужне шкоде учн.ш у исто време са ђацила основне пшоде; у другил опет да се учи.10 готово оно исто што се учпдо и у основној школи; у трећем да се у продужној шкоди учио „старо-сдовенски језик" ; а у четвртом како се хвали граматичка анадиза. Што ће граматичка ана.шза у продужној шкоди? Је ли то давање практичког знања ? Што ће старо-сдовенски (иди прквено-сдовенскп ?) језик у продужној шкоди? Како је могда продужна школа да интересује оне ђаке своје, који су сад опет моради учити оно исто, што су већ учидн у основ. шко.ш? Еако лије бидо оним ђацима продужне шкоде, који су имади своје часове у исто време п у истој учионици са ђацпма осн. школе и који су морали и по десетн пут слушати она предавања, која су им досадида у основ. шкоди?! То је буквално разумевање онога што је законодавац хтео, кад је казао, да ће се у продужној школи учити што се учило и у шкоди основној.. Јер овим се хтело рећи, да се знања добивена у основ. школи понове и утврде; али се не каже да то понављање треба да је у истом облику и обиму. И у продужним школама н. пр. треба да буде читања; али ко хоће да убије сваку вољу за читањем, нека узме и чита с ђацима опет оне исте читанке основпе шкоде, које су ђаци неколико пута од корица. до корица прочитали и већ омрзнуди. Исто се тако може рђаво разумети оно, што се у распису каже, да се наставни програм за ове шкоде саставља према месним прпдпкама и потребама. Ако се за сваку школу стане састављати друкчији програм из свих предмета, ако сваки на свој начин стане тумачити месне прндике и по свом нахођењу , стане задовољавати месне потребе, онда ћемо далеко отићи с тим месним потребама и придикама. Пет мачванских села онда могу имати пет и шест разних прилика и потреба и ако за цеду Мачву може битн само један програм за све продужне школе тамошње. Месне придике и потребе не треба дакле разумевати тако, да се за сваку школу смншља шта ће се и како ће се друкче учити. Србија није тако ведика, да су у њој сасвим друкчпје придике и потребе једног краја. ОД другог. Становници пак не занимају се тако разноврсним нословпма, нити су ти разноврсни послови тако подељени и груписани у поједина места и крајеве. У градовима су занатн и трговина у главноме свуда исти; у седима пак иди преоблађује земљорадња ндп сточарство, а тек по негде и по мадо у већој мери се истичу поједине гране пољопривредне. Према томе и програми за продужне школе у целбј Србији не смеју бити миого разнолики, па и та разнодикост може бити само у неким иредметима. Јер каква раздика треба да је н. пр. из рачуна за крајинеки н ужички крај, или за Лозннцу и Зајечар? Највећа разлпка у програму за разне крајеве (крајеве, а не поједина места) може бити из пољске привреде; па и ту се не сме претеривати. У крајинском окр. н. пр. треба највећу пажњу поклонити виноградарству; али се не сме само то учити