Prosvetni glasnik

464

ПРОСВЕТНИ ГДАОНИК

просвећенијим редовима. Просветно-књижевии покрет наш развија се у се.даи разних кругова-, мало зависних један од другога, н засебан живот тих кругова врши се на рачун живота саме цедине. Света је дужност свакога од нас, да колико можемо више радимо на отклањању свега онога, што смета природноме књижевноме развоју натпем, те и потпуноме духовноме јединству нашега народа. Дужност нам је, да свим снлама порадимо на томе, да се заједничке идеје не задржавају внше у најпросвећенијим редовима нашега народа, већ да продпру дубоко у саму масу народну, те да се тако једном извршн већ почети духовни препорођај п потпуно духовно уједињење. Ову смо дужност према нашој књизи сви ми и до сада ималн. али јој свп нисмо познавали граница, нисмо били једнодушин у избору средстава, којима можемо најпоузданије и у највећим размерама помоћи нашој књнжевности. Сад и то можемо знати. Наш књижевни ветеран, Ст. Новаковић, који без мало четрдесет годнна прати будним оком наш просветно-књижевни развој, у књизи којој је натиис горе исиисан, упућује нас: како да . тражимо шта би се могло правилним и редовним путем учинити у корнст снажнијега развитка српскнх просветно-књижевних идеала; на коју би страну требало обратити пажњу, еда бп се књижевни напредак свеколикога народа подигао на висину која је достојна књижевних идеја, у нас данас познатих али нераширених довољно." Да би овај посао био што потпунији, поштовани писац износн читав низ својих посматрања: о задатку срнске књиге, судбини њеној од најстаријега времена до сада, српској читалачкој публици, пздавачима •српскпх књига, начину растурања, књижарској трговини и бољем организовању читалачке иублике. Ирема овоме и књига је подељена у седам одељака, У првоме се одељку говори о задатку српске књиге за последњих сто година српскога просветно-књижевнога развитка и у будуће и о улози српске књиге у духовноме уједињењу нагаега народа, Други је одељак иосвећен развоју наше новије књижевности у опште, а нарочито наше новнје књижевности. На ирвоме се месту приказује развој наше књижевности у средњем веку, када је целокуина књижевна радња наша била усредсређена око цркава, и кад су цркве биле иоглавита сре.дишта целокупнога просветно-књижевнога рада у нас. Кад су, с падом старих политичких средишта, посрнуле цркве и матернјално и интелектуално, и у нас се, и ако доста касно, поч-ињу стварати просветна средишта ван цркава, у самоме народу, а упоредо с тим јавља се и нови просветно-књижевнн покрет. Трговачки ред је у овоме новоме покрету примио на се нарочиту, за ондашње књижевне ирилике у нас, врло благотворну улогу: да посредовањем између књижевнпх радника и читалаца помогне да се српска књига растури у што већем броју примерака п да продре што дубље у масу народну. Али нашу новију књижевност дпгла