Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ II ПРИЕАЗИ

46б

је п највише јој помогла, да се у већим размерама развпје — аренумерација, која јој даје и нарочпти тип. Новаковић се, у својим расматрањпма, задржава на овој појави, у истини значајној за развитак наше новије књижевностп, и, лепо је протумачивши, огледа да, по грађн коју калази у претплатничким списковима првих времена, одреди: како се наша. новија књижевност развијаЛа и геограФСКи, и социјадно, и бројио. Временом је наша књижевност изишла из овога примитивнога стања. у погледу ширења књига. Миожењем саобраћајних средстава српске су земље бивале све ближе једна другој, те је и књижевни саобраћај међу њпма јачао, чиме се помогло п јачању српске књижевности. Али све већа распрострањеност школа п школовања у нашем народу највише је помогла, да нам народна књпжевност иЗиђе из иримитивнога стања. Рађено је и на организовању родољубнве књижевне помоћи, ради обезбеђења сталних књпжевнпх средишта, која би радила са извесннм нлаиом; јавиле су се п издавачке књижарнице, и тако су постале у пас нове књпжевнепрнлике, те се и шпрење књиге морало друкчије удесити. Трећи је одељак посвећен српској читалачкој публицп. У старо Доба у насчиталачка и књижевна публнка ппје ван духоввичкога реда допирала далеко ; у градовнма је н>ен круг представљало свештенство с нешто одабранијих грађана или властеле, а у селима је она била сведена готово искључпво на месно свештенстно. Ењижнице нити су биле многобројне ннти честе; књига је у опште била ретка, а и оио мало књига, што се где што п могло наћи, биле су махом богословске садржине. То је тако било све до онога иреокрета у Нашој књижевности, кад се нросветно-књижевна средншта ночнњу стварати и ван цркве, у самоме народу. Тада се, као п правац просвете, мења и тип читалачке публике у нас. У први мах читалачка је публика била ограннчена на образованпје градско становништво. Тек са ширењем школовања у масу народну почиње српска читалачка публнка губити свој дотадашњи у неку руку аристократски карактер и множити се све више, захвативши сва она места, у којима је школа била почела ширити свој благотворни утицај, улазећи тако све дубље у све редове народа. Упоредо са овим увећавањем читалачке публике уочавају се н разлике нзмеђу појединих редова читалачкпх. Читалачка публика се ночиње разликовати по бистрини, даровитости и интелектуалној снази евојлх чланова, а и по школовању н спреми њиховој. У четвртоме су одељку разматрања о првим издавачима у нас, а упоредо с тим и о опште-народном укусу у књижевностн. У нрви мах је српска књига била готово искључиво везана за пренумерацпју и поједине меценате. Касније, са ширењем писмености у све шнре слојеве народне и множењем читалачке публике, п у нас књпга постаје иредметом трговине; јављају се књнжевни издавачи, којн толико не рачунају на пренумерацију, већ штамнају књиге. које ће се обичном куповином растурити. Разумљиво је. да су издавачи издавали поглавито такве књиге, за