Prosvetni glasnik

480

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Двадесети саотанак, 15. јуна 1899. год. Прочптани су записниди XVIII н XIX састанка и одлучено је да се штампају. 1. Др. А. Зега и Рад. С. МајсторовиК саопштавају друштву ресудтате, које су добили одређујућп јоднп број масних киселина зејтина пз кукуруза, маслиновог, сезамовог и котоновог уља. Нашли су, да јоднн број ових масних киселина опада с дужим стајањем илп дужим сушењем. Тако код масних кпселина зејтина из кукуруза био је јодни број, одређен одмах носле сушеаа, 118*6, после 24 часа П7'1, после 48 часова 116*5, после 72 часа 115*6, после 6 дана 110*5, после четрнаест дана 102*3. Ово опадање јодног броја примећено је и код масних кпселина других уља. РеФеренти мисле, да је ово узрок разним јодннм бројевима једне исте масне киселине код разних аналитичара. 2. Жилан Ј. БајиА саопштава анализе живих иескова у Србнји. Испитао је 20 проба пескова и то из Костола, Пожежене, Рама, Корбова. Кусића, Кладова, Врбице, В. Градишта, Затоња и Вајуге. Извршпо је механичку анализу пескопа и хемијску анализу хранљнвих састојака: калијума, азота, Фос -Форне киселине и калцијума. Песак је састављен готово из чпстог песка 91—99*6% и глине 0*4—9%. Највише има песка од 0*2 до 0*5 мм. пречника. Некоји пескови садрже доста хранљивих састојака. Како су живи пескови имуни према Филоксери, то пх треба впновом лозом засађивати. У неким крајевима већ су подигнути виногради. Бајић је аналисао и вина са тих пескова и од њих има по неко врло добро. 3. Др. М. Т. Леко реФерује о интернационалној изложби ацетиленске индцстрије, која је у вези с интернационалним конгресом ирицсђена у мају 1899. г. у Будим Пегити. У томе реферату изнео је пре свега кратку историју ацетилена, за тим значај ацетилена за осветљење и гориво, добивање калцијум - карбида, о разним системама апарата за производњу ацетилена, о манама п добрим странама појединих снстема уз прпказпвање апарата у сликама, које је Др. Леко са изложбе донео. Даље је говорио о изложби и разним изложбеним лредметима, о експлозпвности п отровном дејству ацетилена, о нречишћавању ацетилена, о цени ацетиленског осветљења према цени остетљења петролеумом н електрицитетом, напослетку о одредбама, које су у разним државама издате у погледу примене ацетилена и о примени ацетиленског осветљења у нас, нарочито с обзиром на наш монопол петролеума. 4. Др. Доор. Кнез-МилојковиЛ говори о једном средству за побацивање, које је као судски хемичар добио на испитивање. Ово средство нма у себп: металне живе, цинобера, барута, креде н шпанских буба.