Prosvetni glasnik

ПРЕДАВАЊА

ТТРАБИЛО ТРОЈНО (ЈЕДАН НОВ НАЧИН ПОСТАВЉАЊА СРАЗМЕРЕ) 1 )

I 1! 1' И II Р Е М А а) 0 размери Из досадањега мИ смо вндели, да се свака количина може мсрнти. А.ш хоћу да видим, јесте ди до6јјо заиамтили чиме се која мери. Може ли се, на пример, дужина мерити мерама за тежину ? — А чиме може, и чнме се мерн дужина? (Дужина се мери: метром: десиметром, сантиметром, мшшметром, и декаметром, хектометром и кидометром). — По томе, за шта су те мере? (Ове су мере за дужину.) — Које су мере за тежину? (За тежину су: грам , декаграм, хектограм, кидограм и т. д.). — Запамтите онда овако: дужине се мере дужинама, а тежине тежинама. Јесте ди запамтидн? Како сте запамтиди ?... — Чиме се онда мере аовршине?... Које су мере за поврншне? .. — Чиме се мере запремине ?... Које су мере за запремине?... — Може ди битн обрнуто: да иовршине мернмо запремином, а запремине мерама за површиие?...

') До сад се обично постављала сразмера код правила тројнога тако , што се прво изЈчавало, да сразмера има »управнпх« и »преокренутих«, па се онда механички памтило: кад је сразмера »управна«, онда се чланови узимају »пстим редом® (доњи па горњи), а кад је »преокренута« . онда се узимају »обрнутим редом* (горњи иа доњи). А зашто је ово, како се дошло до овога правила, и како ће ученицп ово да .разумвју, како ће ово да им се објасни , о томе ни сами наставниди нису водили много бриге. А }-ченицп су просто механичкп иамтили и вршпли овако. — Мп овде износимо један нов, по нашем мишљењу најлакши и најразумљивији начин постављања сразмере, у којему нема ни трунке механизма и неразумљивости.