Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

брда саграђсна; у другим двема обдастима јаиљају се нарочито као жице. -- По обојеноме састојку могу се наши дадитн поделити на ове врсте: биогит-дацити (Звезда и т. д.), амфибол-дацити (Миловад, М. Штурац, Пајсијевић, Равниште), хииерстен-дацити (Пдоча, Стубој) и аугит-дсфити (Мајдан, Гунцати). Умножавањем ортокдаса а опадањем п.1агпокла,са дацитп се ириближују дипаритима; опадањем и нестаиком кварца нриближује се андезитима. — Плагнокдаси су проучаванп по Фукеовој методп (проматрањем иресека, управпих на бисектрисе); утврђепо је да ирииадају врстама: одпгокласу, андезину, битовпиту, дабрадору и ирздазиим врстама апдезии-олигокласу и дабрадор-битовпиту. У неким дацитпма доказаи је и аиортокдас. У опште су киседнји пдагиокдаси више распрострањени по базични. — Мпкроструктура паишх дацита има у себи представнике скоро свих могућних структура, што се виђају у овим стенама, као што то ноказује овај ирегдед: и) стакдаста • • (!) Фелситска • • • у) микролитска (иилотакситскаихп- јадопидптска по Розепбушу) (Ј) холокристадаста У четвртој групи често се поред нормалних јављају и ироиилитски варпјетети дацита, којп могу бити микрогранулитски, микропесилитски II микродитски (Авала, Космај, Рудник, Копаоник). Ови разни варијетети дадита тогу се често наћи у једном истом еруптивном терену, као што је то н. ир. случај на Руднику, и његовнм огранцнма. — Дацпти нису пскуљади на један мах. Могу се раздиковати две периоде. Старији су дацитп у жицама, обично су ходокристаласти, често пропилитски и рудовити; млађи су у већим масама, по боковима претходнпх, нису холокрпсталастп ни рудовити. У првој нериоди разазнају се бар две еруптивне Фазе (Рипањ, Руднпк). Вероватно је да иоменуте две Фазе нису биле узастопне, него растављене временом, у којем су се на другнм местима јављаде друге вудканске стене. 5. С. УрошевиЛ износи прегдед нових минерала, који су објављени у прошлој годинн: 1). Клиноедрит. Врло интересан у крпсталографском ногдеду, јер представља леп прпмер моноклиничне хемиедрије, која се 5*

проста (Красојевац, Моштапица). пердитска (Мојсиње) Федсо -стакласта (Дићи) Фелситска СФеролитска (Драгољ) андезитска (Треска и т. д.) дабрадорска (Пај сиј евић) трахи-андезитска (Борач, Кљештовица) трахитска (Хазиа, Обдик) микрогранулитска (Љубовија, Барошевац) микропесидитска или „гдобулитска" (Островица).