Prosvetni glasnik

68

НРОСВЕТНИ гллсник

карактерише само једном равни симетрије. Кристади су провидни, разне боје и јасно пироелектрични. Цепљивости савршене §' (010), тврдоћа 5-5, спед. тежина 3'33. Хемијска анализа показује: 810 2 27'22°/ 0 , /л\0 37'44. МпО 0-50, СаО 26'25, М§0 0'07, Н 2 0 8'56, (Ре, А1).,0 3 0'28; нрема томе хемијска би му Формула бнда Н 2 Са2п810 5 . — 2). Триауит. Надази се у друштву с левизитом и дербидитом у микрокристадастпм агрегатима жутозеденкасте боје. Јаке је реФракције и бирефракције. Огреб му је отворено-жуте боје. Спец. теж. 5 - 82. У пдамену Бунзенове лампе не топи се, ади поцрни п развија гасове, који обоје пдамен бдедо-зеденкасто-ндаво. Хемијска анадиза даје: 8ћ. 2 0 3 66 - 68°/ 0 , ЕеО 27'70, СаО 0'82, 810 2 1'35, А1 2 0 3 1-40, г П(Ј . 2 0-89 и адкада (?) 1 *19 ; према томе Формуда би му бида 2 Ге081>. 2 0 5 . — 3). Арсрунит. Чини кристадасте навдаке у шупљинама ква.рцних маса. Боје је пдаве иди зеденкасто - пдаве. На ситним кристадићима приметида се хексагонална Форма, али онтичко нонашање упућује па ромбичну симетрију. Кристалићи су јако нолихроичнн. По анализама К. Тадејева ово је двојна со Формуде Р1 )80 ј РћО + 3 ( СиС1 2 Н 2 0) + Си(ОН) 2 . — 4). Стелцнерит. Јавља се у лепим, зеленпм, прозрачним, призматским кристадима живс сјајности. Кристади су ромбичие симетрпје и јасно полихроични. Хемијска је Формула но Тадејеву Си80 4 . 2 Си(0Н) 2 . — 5). Рафаелит. У прозрачним, љубичасто - црвеним иглицама ствара иавлаке по галениту, кварцу и целестину. Минерал је моноклиничне симетрије, дијамантске сјајности и јаког полихроизма. Тадејев је могао извригати само квалитативну апализу, и држи да је раФаедит неки окси-хлорид олова. — 6). Голдсмитит. Моноклиничне симетрије. У кристадографском и хемијском погледу је сродан са силванитом. Боје сребрне, сјајности метадне. Хемијски састав Аи 2 А§ Ге 6 . — 7). Хардистонит. Надази се у зрнцима беде боје, или је безбојан, провидан и стакдасте сјајности. Цепљивости је базичне и иризматичне. Трагови призматичне цепљивости показују, да је овај минерад тетрагонадне симетрвје. Оптички је једноосан и негативан. Тврдоћа му је између 3 и 4 а хемијски састав (2п. Ми) (Са М§) 2 81 2 0,. — Свима је досад побројаним минерадима постојбина Сев. Америка. — 8.) Љранскит. Нађен у Имбиласку код Нитраканта (Финска). Оптички је изотропна маса, нема никакве кристалне Форме, крт је и шкољкастог прелома. Тврд око 5; сиециФ. теж. 4'6. Боје је црне, огреба зеленкастог, непровидан. 11о спољном облику личи на самарскит и уралортит. Нод дуваљком но топи се, али се замути. Њлколајев даје за лоранскпт овакву анадизу: танталске кис. 47%, итријумокс. 10%, цер-окс. 3%,, калц.-окс. 3 - 30, гвожђа окс. 4, циркон-окс. 20, сумпора мадо, титана и мангана врло мало. — 9). Шилерит (Ми11еп1). Једра маса жуто-зелене боје, непровпдна, незнатпе тврдоћо (као талк), образује навлаке на примерцима из Нонтрона (у Дордоњи). У води се не мења, под дуваљком не топн се, жарен губи воду. Хемијски му састав одговора Формудп Ре 2 0 3 3 810 2 + 2 Н 2 0 (нонтронит = Гс.,0, 3 810 2 +