Prosvetni glasnik

хгоника

69

5 II,0). — 10.) Шелит. Овај се минерал лалазно у збггрци технцчког инстптута у Риму под именом „аол#аи из СалФелда", а Г. 2ага1)опћп га је прпказао као нову мпнералпу врсту, која се одликује мрко-плаветникастом бојом и оваквим хемијским саставом: 810 2 14'97 0 / 0 5 А1 2 < ) 3 35-24, Ге 2 0 3 14*90, СаО 0 - 78, Н. 2 0 33'75. — 11). Жич&шт. Ово је досадашњи „вебстерски хромит" („сћгогаИе с!е \\ г ећз1ег", Јаскзоп Су), Хемијски му је састав: Сг 2 0 3 39'95%, А1 2 0 3 29'28, РеО 13.90, М§0 17*31. 6. П. С. ПавловиЛ саоштава, како јо приликом новог уређивања терцијарне збирке у Геолошком Заводу Вел. Школе наишао на повећу кутију Фосила, које је, као што се по етикети види, сакупио ЖујовиК негде у близини Белих Вода. По томе што измсђу Фосила има највише МеЛапрвЈз ипргебза Кгаиз и Кеп1ос1оп1а Кас1отаиот1с1 Вгиз види се, да је ово мешовита сарматско-понтијска Фауна, а неки облици указују на сличност са сло.јевима код Грабовца у Рипњу. Издвојене су ове врсте: Ме1аиор818 Воие1 Кс,г.. Ме1аиор818 Јтргезза Кгаиз, Сазрја ас1си1а Вгиз., КегИос1ои1а Вас1отапот1С1 Вгиз., СегИћшга с1Ј8Јипс1ит (истрвен), Сои§ег1а 8и1)»;1оћо8а (младе нндивидуе), СагсПит зрос. (фрагменти), а, има н контнненталних пужева, остракода и рибљих зуба. 7. П. С. ПавловгсК реФерише о новом кретацејском гуштеру из групе мозасаура, који је у ванредно очуваном стању пре две године нађен у кречњацима код 8со11-СИу-ја у Канзасу, а чувенп га американски палеонтолог Сорс прошле године оппсао под именом Ту1озаиги8 с1и8ре1ог. Ово је била огромна морска животиња с дугим репом, која се ноглавнто кретала самим вијугањем тела као змије, а предњи и задњи у пераја претворени удови впше су јој служили за одређивање правца. Као и у осталих сродника јој кожа је била иокривена коштаним илочнцама. По Соре-у држала се више обала и плитке воде, а хранила се рибом. с. г.

СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО

Двадесет тре^и састанак, 15, декембра 1399. год. 1. Др. М. Т. Јеко говори о алкохолном врељу. Помиње у кратко старије радове: Либига, Бајера, Хоае-Сајлера, Прабе-а, Пастера и Бертело-а. Затим прелази на новије радове Едуарда Бухнера и Рааа о алкохолном ирењу без живих клица са исцеђеним соком од квасда. У вези с тим радовима помиње протест Марије Манаеијоне о приоритету проналаска теорнје алкохолнога врења без жнвих клица, у кратко ре .Ферује п о раду Ханеа Абелеса о плазма хипотези и раду Ставенхагсна, којп се такође као и Абелес ие слаже с Бухиеровом теоријом и