Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

71

Двадеоет четврти састанак, 15. јануара 1200. год. 1. Др. Ж. Т. Леко саопштава какав је програм за полагаље проФесорскога исппта из Хемије предложио сталној исиитној комисији за иолагање ирофесорских исиита. По томе преддогу програм за полагање проФесорскога испита из Хемије био би овај: „Поред довољнога зиања из опште, аиорганске и органске Хемије кандидати морају бити извежбани и у ексиерименталним радовима и то не само колико би им потребно бнло за скспериментисање приликом хемијске наставе у школи, већ и да су у стању, да изврше квалитативне и квантитативне анализе најобичнијнх тела. Онима проФесорским кандидатима, који на Великој Школи нису имали прилике да арема овоме програму прибаве довољнога знања из Хемпје, створити могућност, да се усаврше или у нашој илп на којој другој Великој Школи". 2. Др. А. Зега реФерује о иланктону циришког језера: од ире 3 године појавила се међу осталим алгама и једна црвеиа алга (ОвсПИопа гићезсегз Т)г), која се у току времена у такој мери умножила, да је сада цело језеро замутила. Са умножавањем ОзсДШопае угинула је друга алга, која је пре доминирала и то ТићеИапа ТеаебТгаТиз и једна галертна алга (СЛоТогосузИа). Даље реФерише о новим Филиирима циришког водовода и начину чишћења истих.

Двадесет пети састанак, 15. фебруара 1900. год. 1. М. Ј. БајиЛ реФерује о својим анализама жита из 1898. и 1899. год. Испитао је 6 проба ражи. Најбоља је била из топчидерске економије из 1898. год. са 18'80°/ о беланчевине. Остале су пмале 8"931Г00°/о беланчевине. 10 проба јечма, међу овима следеће врсте: Нанна (дворедац), шесторедац, обичан домаћи озими јарп, пробистајер. Најбољи је бпо Наппа из Букова са 14-5 0 /,, беланчевине, остали су имали 8 - 90—10 - 80°/ о . 12 проба кукуруза: обичап жути, бели, чиеквантин, секелер и црвени. Најбољи је био жути кукуруз из Љубичева са 11.12% беланчевине, остали су имали 9*50—10'94%. 19 проба овса: „лигов", „златни", „пробистајер", „ирогрес", „валвирдски", „сибирски", „тријумф" и обичне домаће. Најбољи је био пробистајер из 1899. г. са 13'24% белаичевине, Ллгов из 1899. са 12-37%) златни из 1898. г. са 12-31%, пробистајер из 1898. г. са 11-94% и лигов из 1898. г. са 1Г94%- Домаћи овсови имали су 9-06—10-87% белаичевине, а остали страни 10-62—11-75%. 2. Др. А. Зега реФерује о гајењу гонокока на желатини, која је направљена као и Кохова, само је место воде употребљена мокраћа.