Prosvetni glasnik

72

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Двадесет шеоти састанак, 15. марта 1900. год. 1. Др. М. Т. Леко показује једну стару, руком на пемачком језику наппсану табелу, за испнтпвање воде, коју је нашао у Линдермајеровим белешкама о нашпм минералним водама, и по којој је можда Хердер а доцније и ИлијК анаднсао минерадне воде у Србији. Та је табела интересна нарочпто с тога, што се њоме могу у неколпко објаснпти извесне разлике у резултатима старнх н повијпх аналнза српских минералних вода. 2. Др. Е. ЈовановиК реФерује о бакарним рудама у Србији, које је испитнвао у рударској лабораторији. Бакар се у нашим рудама налази у облику оксида, сулФида и карбоната. Од свих руда најбогатнји су купрптп пз Подгорнне код Ваљева, који имају бакра највпше 46°/ 0 , а најмање 12%. У Мајдан-Пеку, где је бакар у сулФидним рудама, има бакра 4—5%. Анализовао је 49 разних руда и нагаао је, да српске руде нмају просечно око 5% бакра. 3. С. УрошевиК реФерује о раду .1 Не АпИтоикдегбШИеп топ Кок1алгик 111 8ег1леп" од В. Ђеск-а нз ТгеШгд-а, по подацима Ж поп ТггсЈсз. Руда се у томе руднику састојп поглавито нз антимонита, а прате је као секундарни нродуктн антимоипта: валенигинит, стибмит, непотпуно развијене кристалне групе сумпора и крупни кристали сенармонтита. За тај последњи минерал Костајник је нова локалност у Европи, које су ипаче ретке. Антимонске руде у Костајнику јављају се: 1.) као гпезда и грудве антимоннта у трахиту; 2.) у жицама антимонита у шкриљцима и 3.) у сдојевитим масама антимонита метазоматског порекла. Писцу изгледа, да се антимонит у трахиту сталожио после консодидације трахита. Слојевите масе, према свима појавама, изгледа да су се сталожиле из раствора, који је у слојеве раније растворенпх стена наишао. Овом костајничком рудннку какав аналоги рудник писцу је непознат. Највпше се приближује антимонском руднику код Ћебел-Хамишата у департману Константину у Алжиру, али се и од њега разликује, што његова једина оксидно-антимонска руда не гради жице, већ у доњем неокомском кречњаку и глипи образује слојеве. 4. Рад. С. ШајеторовиН реФерује о новом начииу стварања впсоке температуре помоћу адуминијума и оксида металних т. зв. алумгшотермији. Одавно познати Факт, да алуминијум ири сагоревању развија велику топлоту, применно је Напз СоШзсЂтШ на редуковање тешко топљивих метада, као што су хром и манган, из њихових оксида. Реакција између алиминијума, у ираху и металних оксида изазива се врло лако делимичним нотпаљивањем смегае њпхове т. зв. уиаљивачем, којн се састоји из алиминијума у нраху, магнезијума и баријум-супероксида слепљених каквом смолом. Овај је упаљивач величине лешника и за највећу масу. Реакција се изводи у обичним хесенским ћупама. За 25 минута може се добити 100 кгр. чистог металног хрома. Алумшшјум-оксид, који се ири тој ре-