Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

73

акцнји ствара, може служити као одличио средство за оштрење и иодирање тврдих предмета, јер има тврдоћу иреко 9. (Моз. ск.). Заваривање два парчета гвожђа нпр. трамвајскпх шина, може се дако извршитп топлотом, која се развија при горењу смеше адумпнијума и гволгђаног окснда. На овом приндипу основано је и грађење калдијум-карбида без едектричне струје нз смеше калдијум-оксида, адумпнијума и угљепа.

Двадесет оедми састанак, 15. априла 1900. год. 1. Др. Ш. Т. Леко саошитава, да је добио иозив, ко.јим се позивају сви наши хемичари па интернац. конгрес за прнмењену хемију, ко.ји ће се држати у Паризу од 10.—15. јуда о. г. Уз тај позив, у више екземпдара, добнвен је регулатив. сппсак чланова организационих комитета и привременп програм тога копгреса. 2. Др. Ж. Т. Леко реФерује о овим радовпма: а) Шајер и Бест (ХеИзсћг. Гиг апогдап. СћешЈе XXII р. 169) о манган-трохлорнду н мапган-тетрахлорнду. б) Е. Бухнер и Алберт. Сок нецеђсн нз квасца п средства за таложење (алкохолно врење без живих клица). в) 0. Лев (Сћет. Сеп1га1ћ1а11 1900. I стр. 731) да ли су бактерије узрок Ферментацији дувана. г) Ђ. Ширинг (Сћет. СеМгаШаИ 1900. I стр. 687) о стварању пешчара и конгломерата,. 3. Др. А. Зега и др. Добр. Кнез-ШилојковиК износе анализе паеуља и то 28 разних врста из разиих места наше отаџбипе. Све ове врсте добпли су од Српског Нољопривредног Друштва. (О овим анализама видн Тежак бр. 20. од ове год.).

Диадесет осмн састанак, 15. маја 1900. год. 1. Др. Ж. Т. Леко показује у коллко су пам минералне воде у Краљевини Србији по хемијском саставу позпате, износи иреглед наших минералних вода, по окрузима и срезовима, показује, како је према великом броју минералних вода у Србији мали број оних, које су нам ма и површно по хемијском саставу познате, напослетку поред остал.ог скреће пажњу и на значај хемијскога испитивања минералпих вода у отпнте, а, парочито иа компаративна проучавања хемпјскога састава мииералних вода у Краљевипи Србији. 2. Др. А. Зега износи, као продужење свог ранијег рада, анализе ових печурака: иетлиКа, мирисавке, шкриица и беле рудпаче. Од свих печурака најбогатија азотним и осталим хранљивим материјама била је рудњача, а најсиромашнија петлић, као што се из ових анализа може видетн.