Prosvetni glasnik

820

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ређпвале веће екскурсије, ван Мађарске, у: Флоренцију, Венецију, Напуљ, Рим итд. Ради извођева. већих екскурсија постоје у неким школама: екскурсиони фондови. Њих заснивају сами ђаци. * * >1: Књижнице. — Има нх двојаких: проч>есорских и ђачких. ПроФесорске су књижнице прилично богате. Ретко се у њнма осети да нема каквог новијег научног дела. Број свезака је такав да задопол,а на свако очекивање. Књижиице конФесионалних школа су богатије од књижннца државних школа. Дебрецннска школска књижница има око 68.000 свезака. У многима је број свезака изнад 20.000. Новије школе имају мање књига, али су у њима дела новија, па и веће научн.е вредности. У 1897/8 школ. години било је у свима проФбсорским школским књнжницама: 1,220.000 свезака научних дела, 139.000 свезака разних реви-а, и 409.000 разних дела. Ђачке су књижнице потпуне. У њима има уџбеника за сиромашне ђаке, има класичних дела из мађарске и стране литературе. Овим књижницама рукују нроФесори. Књиге се издају једанпут или двапут недељно. 1'ади одржавања и принављања њихова сваки имућнији ђак при ирелазу из разреда у разред даје 1 или 2 круне. Данас све ове књижнице имају 58.000 уцбеника и разних класичних поучних дела, 322.000 свезака разних забавних дела, која се пружају деци као одабрана лектира. Само још напомену: сваки ученик мора имати све уџбенике. * * * Ћичке дружине. — Мађари мисле да су ђачке литерарне дружине чисто мађарскефустанове. На овим скуповима, као и код нас, ђаци претресају разна литерарна питањк, нарочито из мађарске књижевности. Националног су карактера, с тога су добиле и јачег полета од 1861. годпне. Оне имају васпитне вредности. У њима се снажи суђење, оплемењавају осећања; у њима се чесго теку неизгладиви утисци, који •остају це .101' живота као драге усиомене веселе младости. Седнице ових дружина свагда се одржавају иод председништвом проФесора мађарске литературе. * * * Оволико о средњим школама у Мађарској. Ово је слика њнхове .данашњице. Ако је та слика јасно представљена овнм збивеним редовима, онда су они иостигли своју намену. Љуб. М. Давидови!..