Prosvetni glasnik

828

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

се, наравно у васпитању породичком, јгод окриљем љубави и неге материнске, лакше п успешннје може вршити но у васпитним заводима, у интернатима, манастирнма и пансионатима. Знања, потребна за више образовање девојачко, по њезину мнењу, треба да се тичу поглавпто исторнје и земљописа, Француске литературе, познавања природе, једног туђег језика, музике и цртања. Треба неговати побожиост и религиозно образовање давати без искључивости одређене вероисповести. К тим списатељкама придружује се доцније госиођа Некер-Сосир, која је издала између година 1823 — 38. велико дело, самостални педагошки систем. Полази од правилног начела, да недагошки методи треба да се развијају и напредују сагласно с развитком живота и сиособности ученикових, и да морално васиитање више вреди, по једнострано образовање умно. Сав трећи део књиге носвећен је дево,јачком васиитању. Списатељка се не слаже с тим, да жена буде ограничена само на нородицу, већ треба да тежи даље. Жене се удају сувише рано. Брак треба да је што доцније, како би жене имале времена, да постану просвећени духови и разумни створови, и да сгеку образовање, које би их оспособило за извршивање дужности друштвених и материнских. 11итање жена озбиљно је претресено. У свнх тих жена списатељица заједничка је жудна, да уздигну нородично васпитање, полазећи од дубока уверења, да првенство припада њему а не васнитању мапастирском, и да се девојачко васпитање прилагоди нрема духу и потребама савременим и живота друштвеног и јавног. Око половине нашег века јавља се у Француској читав низ списа иосвећених искључиво девојачком васпитању. То питање постаје једно од најзначајнијих, основни део народне педагогике. У том, да се ваљано васпитање може бити само у породици, слаже се и Бонен, публициста, који је у затвору написао спис о васпитавању своје кћери. Но његовим речима васпптање девојачко има велику важност за људско друштво. Дужност је саме породице да се брине, да девојка добије потребна знања из материнског језика, литературе, историје, земљописа, морала и политике. Особиту пажњу ваља иоклонити хигијени. У носледњој ствари слаже се с тим. такође г-ђа Ле Гроан Ла Мезонев, чије се делце о васпитању жена веома много читало. По њеним речима жени је потребна у извесној мерн образованост лекарска и правничка радп ирактичких нотреба. За умно образовање довољно је нешто знања из логике и математике, познавање лптературе, опште историје, земљонпса и туђих језика (енглеског и талијанског). Природна драж њезина повећава се музиком и сликарством. 0 породичном васпитању а нарочито о значају васпитања говорио је с одушевљењем, које често прелази у сентименталност, Еме 31артен. Тај аутор сматра жене и мајке као од Бога одређене заштитнице људ-