Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

215

утицаја на интелектуалну страну код нас, бида је народна појезија, чн.је је седиште у духу народном и која је по природи свога постанка и могла утидати на развиће и своје и народно. Онај, који је био творац појезије, био је оно што се је имадо под том силом да модиФикује. Што се пак тпче науке, о н.ој и не може бити говора. Она се у српскоме народу није никада, јављаЛа као чедо аених синова, није пак била ни оне среће, какве беше бар дубровачка кн.ижевност — није била ни конија. По српским намастирима не беху вођене борбе међу скодистичарима; дискусије номиналиста и реадиста не одјекиваху у ономе мратноме средњем веку, чија се тмина на западу у неколико бар разбијаше овим борбама. научним. Из намастира, које побожни српски краљеви и цареви подигоше,. сем јеке звона пио зваху народ на мо.штку и побожних иесама ништа се чуло није. Слаба књижевност онога времена, копија црквено - византијске књижевности, не могаше никада у народ српски продретп нити имати каквог уплива сличнога у других народа. Кад се овоме додаду придике, под којима се је наставио живот сриски после наше политичке пропасти на Косову, онда су потпуне резумљиве појаве које се збиде на културноме хоризонту нашега народа. Побожне песме смирених калуђера не беху, кроз цео средњи век, никада ирекидане дубоким философским умовањем о природи и њеним појавама о другим спорнпм питањима, којима се запад бавио. Кад иадоше замци ритера српских, кад умукну сила и величина српскога народа, а осташе манастири да вером сачувају наду сриску на боље и срећније прилике, онда рушевине замака наншх нису ни могле бити центри са којих би се доприносило ширењу ума људског — куле мрака не постадоше куле светиље. Глас совуљаге и гаврана не би прекидан посматрањем неба и живота. у околини нашој. Нова су открића на пољу науке слабо налазила одзива у нас и можемо рећи да се за њих није ни знало а камо ли да се је ма шта у томе правцу радило. Због чега је све ово, има ли овоме узрока? Хиљаду би се и хиљаду могдо узрока навести, што су спречавали развиће у нашем народу. Требало би само' споменути однос наше државе у прошлим вековима према Византији, нагдасити само па да трулеж ове изнурене царевине буде довољан објаснити многе од мрачних кутова у културној историји српскога народа. Ништа друго не треба изнети но оне тиране, под чијом смо влашћу то.шко година робовади у времену, кад се је запад препорађао, кад науком беше заузет цео свет. Довољно је само споменути име оних мухамеданаца, који беху наши господари, па да се разуме судбина нашега народа, и да се оцене околности његове, и уочи раздика придика у којима су се други развијали на пр. они који беху под Маврима, по вери слични нашим угњетачима. Не греба више спомињати; мисдим да нам и ово даје довољно јасна доказа о узроцима, што се је кудтура,