Prosvetni glasnik

216

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

књижевност и наука у Срба развијала у овакоме лравцу. Можда ће неко заиитати, па гата нам је све ово нужно онда, кад говоримо о једноме скромноме раденику, као што је Бошковић, ко.ји је могао најмање стајати у додир преко свога правца у науци са народом? Вара се сваки, који овако мисли. Један науиар стоји и то у врло тесној вези са својим народом. Ма колико да је наука козмоподитске природе, ма колико да се она двоји од народа, ипак има нечега што је не може одвојити. Наука има свој дух. Најодређенији задаци и правци наука добијају облик у неколико онога народа из чи.је се средине она јавља. По излагању научних ироблема, по умешности и вештини у овоме послу одликују се поједине народности, и неће вам ништа бити чудно, ако чујете да је ово написано језгровито и јасно, као да га је Енглез писао, или дубоко и пуно духа, или ови су проблеми третирани јасно, кратко, каквим се особинама одликују ови или они научари. За самога Бошковића Моп(,ис1а вели на више места, да се одликује јасноћом, дубином посматрања и излагања, оним што је одлика енглескпх и талијаиских научара. Према овоме није нужно доказивати, да је и наука везана за народност, наравно много у мањој мери но што .је то случај са дрјгом врстом књнжевности. Кад ово стоји ондаје онравдано наше излагање стања у коме се је налазила наука у прошлим вековима код нас, јер је то нужно да се схвати значај Бошкопића не као научара но као Србина. Рекли смо у почетку да је Богаковић, као и многи други Дубровчанин, радио у Италији, а мало час споменути узроци довољно нам објагањују ову појаву. Према томе се на њега и његове радове може гледати као на човека, који са српским народом стоји у вези, преко науке и користи њене но цело човечанство, па и српски народ. При излагању његових радова, нећемо му тражити претходнике и наставнике идеја у нагаем народу, нећемо моћи код нас да цађемо коментаторе његових дела и ма да су значајна већ на ономе терену, што се зове научно поље. II колико је год могуће да се у сличним приликама човек оријентише, у толико ћемо и.ми гледати да што свестраније промотримо иојаву Бошковићеву у научноме свету, и да изнесемо на видик доказе о уважавању и погатовању ко.је му одајемо. Погато смо бацили летимички ноглед на прилике у којима се развијао српски народ и изложили узроке застоју у његовој културној борби на пољу науке; пошто смо напоменули значај Далмације и њених научара, треба да се сетимо мало чешће напомене о нужности, да се пре но што уђемо у изучавање радова каквих научара из ближе упознамо са његовим животом. А да се пак види значај упдива појединих сила, које су утицале на развиће његовог карактера, није се могло прећи преко бар напомена о природи и судбини саме земље у којој се је родио. У толико више се је морало овде стати, што се Богаковић не износи овде као научар међу научарима српским, већ као човек, за ким је