Prosvetni glasnik

543

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мену 1 , дакле управо онако како г. Малина мисли (стр. 592 и 598) да би мешовита глагодска иромена требал.0 да изгледа. Само је, наравно, ћаскеп дадеко од тога да буде представник осталих глагола, и питање о називу мешовита глаголска промена остаје отворено докле год пракса не покаже да он не буни при савдађивању глагола. Изгледа међутим као сигурно да је много практичније метнути у засебан одељак све глаголе који имају и јаке и слабе облике, но код сваког јаког глагола помињати и слабе облике ; у том би великом одељку било, разуме се, још и пододељака, који би обухватили глаголе са сличним особинама. И. Од интереса је, даље, питање о наставку другога лица једнине код неких глагола јаке промене. 0 напомени г. Предића да су облици, који су у његовој књизи у загради поред других облака, мање оправдани или се ређе употребљавају у данашњем књижевном језику вели г. Малина (стр.' 594); „Ова напомена не може бити везана за ове глаголе: (с)')е((), (ГпИец), Ие|1 (Иеје]!), шЗД! (шЗДе)*), оегдх^ (оегсЈМЈер), |1ојз1 (|*о&е|"(), ћп(ф( (ђггјфе^), егПјф! (егПјфе)"!), ^сђгт1§(: (|фш1%е|1) (шОДер), шасђр (гоафјер). У својој граматици I део стр. 129 вели писац (т.ј. г. Предић): „ У пеким се граматикама могу наЉн и облици: ђп Ие(е(Ј, Г1ође((, гаа|(Ј)с|1, ?Л)т11Јер: то је иогрешно, јер се ни у најиравилнијем немачком говору не чују оваки дужи облици Наше је мишљење, да је баш уношење оних крњих облика из обичног говора у књижевни говор — у граматику — погрешно, и то с тога, што се против гласовних закона изједначује облик 2. лица једнине с обликом 3. л. једнине. Ево шта вели Неуве о синкопованим облицима јаких глагола 8с1ш1§гатта1лк ра§. 191): „!Не Еп<1ш1§еп -с)1, =е(, лп дс^аИеп ђаи)1д ете 33ег{иг§шд ђигф 2(ибшегЈцпд ђеб е (©1)п1орс). ФЈеје поЈђшеп&гд т ћег 24еп ип& 34еп $ег(оп @1пд. ђеЗ "Јкајепз $пб., шепп т ђ(е)еп ^ефпеп ђег 11т1аи(; ођег ђсе 8аи{гегп1дипд ет4гШ; а1јо; јф )ргесђе, ђи )"рпсђ[1, ег јргчф! (те: јргсфер, )р1чс()еС); сф јф(аде, ћи јфШдД, ег )сђ(ад1, јо аисђ: ђи дг((|"1, ђа(()"(, ти)1, 1'а1())"{; ег д((1, ђа((, ЈгШ, га(ђ ()"1 д((1'(, т(ђ=( е(с.). ^иг иаф |, ђ, )*(, )'сђ, ј, шиј§ ђа§ е оог (( бесћеђаКеп шегђеп, §. ћи Неје)"(, )"(б§е)"1, с))"е|"(, ћп)сђе((, (фшт(зе)"1. 1'ог ћет * та((( е§ аиф ђсег аиЗ: ег (се((, )"ИЗр(, с)")( е(с."" —

1 Ја намерио велим да ћаскеп увек има партицип по јакој промени, и ако зиам да код 8апс1ег8-а (ЛУбг1ег1тсћ с1ег Наир18сЕтеп^ке1(;еп т (1ег с (е11 (;8сћеп бргасће) стоји да ћаскеп као интранзитиван глагод, у значењу „гивагатепккћеп; Јез(:, ћагС;, БСагг •»'егЛеп (1игсћ Ш1ге о<1ег КаИе," може имати и &ећаск1 поред ^ећаскеп. Кад би се узимао у обзир сваки облик који по изузетку продре из дијалекта и у какав спис, онда узалудном набрајању не би било краја. и догматичне граматике не би ни могло бити. Није дакле чудо што Могћг Неупе, редоваи про®есор германистике на универзитету у Гетингену, у своме великом немачком речнику вели код глагола ћаскеп: „8сћ\\гасће Гогш Зез Рга1. егз(; зраС;..., јеШ зећг уегћге14е(;; пиг посћ Тсегп РаН. деЂасМ."