Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

899

добром или рђавом расаоложењу, о генију иеспика или научника итд. Појам о надахнуКу, који и данас има пуву своју важност у нашем схватању, води своје порекло, без сумње, из дубоке старине. — Груба, проста аналогија појава човечјег живота са животом природе изашда је на то, да је дивљак све појаве у природи сводио на узроке у духовима који су њоме владали. сдичне духу његовом. То је бидо иотиуно реално убеђење, пдод тадашњег проучавања животних појава, наука тога времена, одговор на питања живе радозналости, не апстрактна Фантазија, него стварно знање. И, потребно је рећи, да јс нрвобитни човек био срећнији од нас; он је све знао, он је могао да објасни узрок свакој појави; за њега није било тајана. Знао је да живо, моћно сунце шаље на њ зраке светлости и топлоту, да живо и моћно море гони своје страпгне тадасе обади, да велике дичности небо и земља чувају, хране и стварају сва жива бића итд. Појам о апсодутној псхичној разлици између човека и животиње, који данас постоји у цивилизованом свету, није постојао за првобитна човека: вика и гдасови звериња и тица личили су му на човеков говор, њихови поступци изгледали су му руковођени свешћу; и они су имади свако свога духа као и човек, и тај дух могао се преседити у људе, као што се и човеков дух (душа) могао преселити у животињу. Још један корак — и биље удази у тај исти данац бића с душом; још један корак — па и неоргански иредмети и ствари удазе у тај данац и завршују га: камен, прут, оружје, чун, храна, одедо, украси —све то има своју душу, свој живот и смрт. Сдичан систем објашњења животних појава. који систем нотиче из простране антропоморФске анадогије, Огист Конт назива фетишизмом, док Тајлор га назива анимизмом (спиритуадизам иди оживотворење) а за Фетишизам оставља само појам о оживотварању ствари и нредмета неорганских. Та првобитна ФилосоФија није туђе ни нама, данашњим људима, као што сам већ казао, у језику. Примере бих могао навести до у бескрајност: земља иривлачи себи све предмете, она ће нам сваку болест извуКи (смрт и сахрана), она је наша хранитељка, природа има свој зимни сан и буди се, сунце се смирује, седа, итд., тојест, све сам метаФорски изрази, без који није ни један савремени језик, па ни научан. И све те метаФоре ако и нису непосредно наелеђе од пређашњих векова, ипак, свакако. створене су под њиховим неиосредним утицајем, и сада ностоје као несвесна преживљавања заборављених веровања. И тешко је рећи када ћемо се ми избавити од сдичних језикових тако рећи наличја, ма да би се то могло посве желити, .јер такав метаФорски језик већ не може да сдужи за тачан израз појмова савремене цивилизације, као што је могао првобитноме човеку да служи, и то потпуно, за изражавање нојмова. Тајдор веди за такав језик да наномиње на камене секире првобитника, којом би данас чудновато